LONDON - Novac je najčešći razlog većine sukoba, što nije izuzetak ni u slučaju referenduma koji treba da ponudi odgovor na pitanje da li će Britanija ostati ili izaći iz Evropske unije, ocenjuju analitičari.

Uoči referenduma o članstvu Britanije u EU, zakazanom za 23. jun, britanski glasači su zatrpani nizom statističkih podataka i činjenica koje objavljuju zagovornici i protivnici Bregzita, prenosi agencija Frans pres.

Kada je reč o doprinosu Velike Britanije budžetu EU, pristalice Bregzita tvrde da je reč o cifri od 350 miliona funti (455 miliona evra) nedeljno, što je, kako navodi AFP, zapravo bruto cifra koja ne obuhvata povraćaj koji je 1984. godine izdejstvovala britanska premijerka Margaret Tačer.

Kada se izuzme ovaj povraćaj, ta cifra iznosi 280 miliona funti nedeljno prema podacima iz 2014. godine, tvrdi profesor Evropskog instituta pri Londonskoj školi za ekonomiju Ian Beg, u studiji pod nazivom "Koliko Britanija zaista plaća EU?"

U prošloj godini, doprinos Velike Britanije budžetu EU je procenjen na 17,8 milijardi funti, ili 12,9 milijardi funti nakon povraćaja dela sredstava, prema jednom dokumentu iz britanskog parlamenta.

U zamenu za taj doprinos, Britanija dobija subvencije od oko šest milijardi funti, uglavnom za poljoprivredni sektor i naučna istraživanja.

U slučaju da izađe iz EU, Britanija će, prema protivnicima Bregzita, ostati bez ovih subvencija, dok pristalice Bregzita tvrde da će to omogućiti bolju preraspodelu sredstava britanskih poreskih obveznika, jer će njima direktno upravljati vlada.

EU je najveći trgovinski partner Britanije, a u 2015. godini oko 44 odsto britanskog izvoza je otišlo put drugih članica EU, iz kojih je, kako navodi AFP, uvezeno 53 odsto proizvoda, prema podacima britanske vlade.

Tri miliona radnih mesta je direktno ili indirektno povezano sa trgovinom sa drugim članicama Unije, saopštila je nedavno vlada u Londonu.