U Jerusalimu je počela obnova Crkve Isusovog groba, tačnije, obnoviće se sam Hristov grob na Golgoti, odnosno nekoliko metara visoka i široka mermerna edikula, koju nekoliko poslednjih decenija od raspadanja štiti metalna konstrukcija koja drži zajedno mermerne blokove nagrižene vremenskim nepogodama, plamenom mnogobrojnih sveća u blizini, ali i dahom hiljadu posetilaca, što povećava vlažnost u prostoriji.

"Kalvarija – Golgota nije brežuljak, kako mnogi misle, nego je malo kameno uzvišenje, visoko možda desetak metara. Na tome mestu u Isusovo vreme vešali su zločince da budu upozorenje svim prolaznicima koji su tuda ulazili i izlazili iz grada", objašnjavao je u svoje doba jedan od poznavalaca Svete Zemlje dr. Adalbert Rebić.

Obnovili je i krstaši

"Car Hadrijan 135. godine dao je da se mesto zatrpa zemljom i sagradi trg, a 326. car Konstantin je naredio da se teren iskopa. Našli su Isusov grob i krstove u jednoj cisterni pokraj groba. Konstantin je tu naredio da se sagradi veličanstvena Bazilika Groba Isusovog, a 335. jerusalimski biskup Makarije svečano ju je osveštao", pisao je dr. Rebić.

Bila je to velika bazilika sa matririjumom, a sdesna bio je prolaz u dvorište. Iza svoda, a iz dvorišta, moglo se popeti s jedne strane stepenicama na Kalvariju, a s druge strane, malo dalje, otići u rotondu ispod koje je bio Isusov grob.

"Baziliku su 614. uništili Persijanci, a 1009. muslimani Arapi te su je u 12. veku u manjem opsegu obnovili krstaši. Posle poraza krstaša iz veka u vek crkva je sve više stradala, a 1555. obnovio ju je Dubrovčanin Bonifacije Drkolica. Ali, požar ju je uništio 1808.", pisao je dr. Rebić, dodavši kako franjevci nisu mogli dobiti novac sa zapada za obnovu, pa su to iskoristili pravoslavci koji su dobili dozvolu za obnovu od sultana u Carigradu i novac od istočnih hrišćana pa su obnovili baziliku.

isus.jpg
Profimedia 

Inače na snazi je još uvijek “Status kvo” iz 1852. godine kada otomanski sultan Abdul Medžid I. na molbu Grčke pravoslavne crkve donosi istoimeni “ferman”, kojim “zamrzava” trenutno stanje podele svetih mesta u Bazilici Svetoga groba, Bazilici Isusovog rođenja i Crkvi Marijina groba u Getsemaniju, a kojemu su prethodile brojne svađe i fizički obračuni.

Prema “fermanu”, taj “Status kvo” određuje da se Bazilika Svetoga groba deli među Grčkom pravoslavnom crkvom, franjevačkim redom, Armenskom crkvom, Koptskom crkvom, Sirijskom crkvom i Etiopskom crkvom, da se franjevački red smatra čuvarem svetih mesta za katolike jer su tu titulu dobili još u 14. veku od pape Klementa VI., da je Grčki pravoslavni patrijarhat službeni predstavnik cele hrišćanske zajednice od 1463., tj. deset godina od pada Istočnog Vizantinskog Carstva i da Armenska crkva ima posebno mesto, tik uz katolike i pravoslavce, zbog deklaracije sultana Mahmuda II. iz 1829. godine kojim se on tim činom zahvaljuje Armencima za pomoć Imperiji.

Dar Jordanskog kralja Abdulaha II

Hodočasnicima je najzanimljivija informacija da zbog svađa među hrišćanima ključeve bazilike drže dve muslimanske porodice, još od vremena Saladina, Džudeh i Nusejbeh, koje ceremonijalno svako jutro otključavaju baziliku i svake večeri ponovno je zaključavaju.

Sadašnji plan obnove edikule je njeno rastavljanje i ponovno sastavljanje. Zamijenjeni će biti samo veoma krhki ili slomljeni delovi, a mermerne ploče biće očišćene i konzervirane, dok će se struktura koja ih podupire dodatno učvrstiti.

Radove će finansirati tri glavne hrišćanske denominacije koje upravljaju Bazilikom Svetoga groba, grčka vlada, a deo novca prikupiće se i donacijama, među kojima je i donacija jordanskog kralja Abdulaha II.

jordanski-kralj-abdulah.jpg
AP, 02.03.2016. 

Naime, Njegovo Kraljevsko Veličanstvo kralj Abdulah II izdao je kraljevski dekret o dobročinstvu (makruma) o finansiranju obnove Hristovog groba (kuvuklije) u crkvi Svetog Groba u Jerusalimu. Jordanska novinska agencija „Petra“ objavila je ovu vest i ističe da je hašemitski dvor poslao zvanično pismo Patrijarhu jerusalimskom Teofilu III.

"Uloga Jordana u zaštiti hrišćanskog opstanka u Svetoj zemlji je jasna i neosporna,“ rekao je Patrijarh i dodao:

"Kralj AbduLah predvodi napore svih Jordanaca u sejanju klica ljubavi i bratstva između muslimana i hrišćana. Mi ubiremo plodove tih napora danas kada sektaški ratovi uništavaju čitave zemlje, kako se jasno može videti.“

Studiju i nacrt radova pripremilo je Nacionalno tehnički univeritet iz Atine i svi su s njim saglasni. Očekuje se da će restauracija trajati oko osam meseci i da bi početkom 2017. sve trebalo biti dovršeno. Tokom radova bazilika će biti otvorena.

(Jutarnji/EPK)