ATOMSKI RAT ZA VODU: Da li će zemlja goreti zbog vodovoda između Rusije i Kine?

U narednoj deceniji, pokazaće se da je Rusija najvažnija zemlja na svetu, ali ne zbog energije, već iz krajnje nužde. Hibridni rat koji se danas vodi je pokrenut zbog osvajanja poslednjih svetskih basena prirodnih dobara, a glavni među njima je voda.

Trećeg maja ove godine na RT je objavljena priča pod naslovom: "Žeđ za vodom: Rusija predlaže da šalje pijaću vodu u sušom pogođeni kineski region Sinđang". Malo velikih medija je propratilo tu priču, ali je ona važnija od bilo koje vesti o gasovodima. Ruske vlasti su naime objavile plan za isporuku pijaće vode iz altajskog kraja u najveću sušnu oblast Kine, autonomnu ujgursku pokrajinu Siđang, preko Kazahstana.

Ovo je vest koja zahteva duboku analizu, iz više razloga. Predviđene isporuke za toliko sušan region su minimalne, i one su jednake malom jezeru, ali to je veoma značajna najava plana. Ovde dolazimo do pitanja ukupnog obradivog zemljišta, kao efekata procesa širenja pustinja širom sveta.

Proces dezertifikacije, ili širenja pustinja, traje već milenijumima. U severnoj Africi, na primer, Sahara se i danas širi ubrzano ka jugu, oko 3 kilometra godišnje, što utiče na gubljenje plodne zemlje dok vetrovi guraju monsunske kiše južnije. Ovi procesi su složeni, ali suština je da se pola sveta suši, i to nije svedeno samo na Afriku. I ako uzmemo u obzir oko 1,5 milijarde Kineza i milijardu stanovnika Indije, jasno je zašto sada treba ulagati u ruske vodne izvore.

Prema podacima Svetske banke o količini poljoprivrednog zemljišta, Rusija je u stanju da hrani oko pola sveta, i navodnjava zemljište koje može da nahrani drugu polovinu. Ne samo to, već će plan Vladimira Putina učiniti besmislenim američku ili britansku politiku prema Kazahstanu, Kirgistanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu, Mongoliji, i mnogim drugim državama. Ključan pokazatelj je pad količine obradivog zemljišta po osobi. Kina je na primer u ozbiljnoj nevolji. Ona ima samo 0.08 hektara obradive zemlje po osobi. Poređenja radi, Rusija ima preko 10 puta više (0.85), i duplo više nego SAD (0.46). Amerikanci bi trebali da znaju da brojka obradivog zemljišta SAD pada brže nego kod bilo koje nacije na Zemlji, a freking truje ono što je ostalo od vodotokova. Jedina dobra vest za Ameriku je da je Kanada druga zemlja na svetu po ogromnim vodnim resursima. Prinosi žitarica za Kinu i neke druge nacije su još jedan faktor, koji ukazuje na činjenicu neospornog posebnog geografskog položaja i resursa Rusije.

Kina i region su u vanrednoj situaciji oko pitanja kao što su: klimatske promene, nepovoljni hidrološki uslovi, promene u sastavu vegetacije, gubitak zemljišta i dezertifikacija. Ovo je akutna situacija na severozapadu zemlje, gde Rusija planira da isporuči vodu za navodnjavanje. Više od 400 miliona ljudi u Kini je pod direktnim uticajem dezertifikacije. Ako se ne ovaj proces ne bude kontrolisao, ceo zapadni i severni delovi zemlje će biti jedva pogodni za stanovanje, što može doneti veoma veliki pritisak na istok zemlje, gde su glavne namirnice pirinač i riba. Kina je već troši milijarde za borbu protiv dezertifikacije, a nebrojene milijarde potrošene za navodnjavanje upotrebljivog zemljišta na severozapadu bi bile pobednički investicija. Ali, koji su planovi Putina za "novu Rusiju"?

Rastuća potražnja

Razlog zašto su zapadni elite tako žestoko raspoložene da započnu rat sa Rusijom, ima manje veze sa naftom, već sa još vrednijom robom. Ljudska bića mogu da žive bez gasa. Možemo i bez skoro svega osim hrane i vode. Podrazumeva se, Kini bi bilo daleko bolje da sama proizvodi svoju hranu. Na drugom mestu, uvoz vode iz zemalja kao što su Rusija i Kazahstan ima više ekonomskog i političkog smisla. Kada se sve navedeno uzme u obzir, vidimo još jedan sjajan spoljnopolitički potez Putina. Vodovod između Rusije i Kine je realnost. Ali zašto je ovo Putinov veoma vešt strateški potez?

Pre svega, Vladimiru Putinu se ne sviđa ideja masovnog kineskog naseljavanja u retko naseljenim oblastima Sibira. Zato je Putin građanima Rusije ponudio besplatne hektare na Dalekom Istoku. Slanje vode Kini omogućava da se zaobiđe problem kineskog naseljavanja na nekoliko pozitivnih načina, čime se obezbeđuju dobici i u zemlji i inostranstvu. Drugo, stvaranjem ruskog tržišta vode, Putin i njegove kolege praktično obezbeđuju potpunu vernost zemalja poput Kazahstana, kako zbog udela te zemlje u prenosu vode, kao i zbog mogućnosti unapređenja lokalne poljoprivrede. Ukratko, Amerika i Britanci mogu da zaborave ekonomske sankcije ili promenu režima, kao što je bio slučaj u Gruziji i Ukrajini. To je zapravo sjajan plan, i on je u stvari bio predvidiv.

Stručnjaci kažu da će do kraja ovog veka voda za piće na svetskom tržištu biti skuplja od nafte. Rusija poseduje oko 80 procenata preostalih svežih svetskih vodnih resursa. Neki su po zemljom, u polarnim regionima, i na jezerima kao što je Bajkal, koje je najveće svetsko skladište najvrednije supstance na svetu. Aleksandar Maliajev, šef ruske kompanije "Vaterhall", koja kontroliše oko jedne trećine ruskog tržišta flaširane vode je za Sputnjik rekao:

"Izgradnja vodovoda za izvoz vode sa Bajkala u Kinu je ostvariva. Resursi Bajkalskog jezera su dovoljni čak i za tako širok obim isporuka, i nisu daleko od kineske granice. Problem je samo što cev za vodu mora da bude pod zemljom, da se ne bi zimi zamrzla, što znatno podiže cenu izgradnje."

Ako se ovaj plan ostvari, hrana i voda na Zemlji više neće biti monopol SAD i nekoliko drugih zemalja. Danas do izražaja dolaze politički uticaj i ekonomske mogućnosti Rusije, i jedino što stoji na putu je potencijalni rat Zapada protiv Rusije. I odatle potiču propaganda i militarizam, teror i laži. Realan ishod je ili će Rusija konačno izaći iz senke, ili će svet izgoreti pod vrelim suncem rata.

Za one koji sumnjaju smo da smo u "Velikoj igri" anti-ruske strategije, evo citata iz krugova britanskog plemstva.

Govoreći o regionalnoj politici u Centralnoj Aziji, Princ Endrju je 2008. godine izjavio: "Velika Britanija, Zapadna Evropa (a samim tim i vi Amerikanci)" su se vratili u sred Velike igre. I ovaj put nam je cilj da pobedimo! "

(New Eastern Outlook - priredio M. Đođrević)