Njihove su metode grube, uslovi u kojima rade - malo je reći nehigijenski, ali to je jedino što sirotinja u Indiji može sebi da priušti.

Okruženi muvama i blatom, ovi samoproklamovani zubari svakodnevno izleče na desetine ljudi.

"Jedina razlika između nas i bogatih lekara je to što mi nemamo skupocenu opremu, rendgen, udobne stolice.. Oni uzimaju mnogo novca, običan čovek to ne može sebi da priušti", rekao je jedan od uličnih zubara.

Njegov "kolega", ispričao je kako se ovaj posao ne razlikuje mnogo od tehničkih poslova kojima se ranije bavio.

"Meni ovaj posao nije uopšte težak, zato što sam se ranije bavio raznim tehničkim poslovima, popravljao sam bicikle. Znam da radim sa kleštima i svim mogućim alatima", ističe on.

"Kada popravim nečiji zub i on posle toga bude srećan, onda sam i ja srećan kada naplatim. Ako klijent nije zadovoljan, onda ni ne želim novac. To je moj princip", dodaje.

Kao svoju prednost navode to što su mnogo jeftiniji od ostalih zubara, a i njihovi klijenti ne moraju da zakazuju danima unapred.

"Mi smo brži od ostalih lekara, neki ljudi dođu ovde da sačekaju voz, pa im na licu mesta popravimo dok čekaju", rekao je jedan.

Klijenti su im uglavnom siromašni stanovnici Indije, kojima je ovo možda i jedini način da srede svoje probleme sa zubima.

"Imao sam ogroman problem, naročito dok jedem, hrana se zaglavljivala između zuba. To se više ne dešava, a i izgledam mnogo lepše", ispričao je jedan od zadovoljnih mušterija.

Ipak, postoje i oni skeptični koji bi radije otišli kod školovanih zubara.

"Radim na železničkoj stanici, pa moram da izgledam dobro za svoje mušterije, zato samo idem kod zubara koji zna šta radi", zaključuje jedan od meštana.

(EKP)