Katarsko Ministarstvo za razvoj planiranja i statistiku objavilo je rezultate popisa stanovništva u toj zemlji koji pokazuju da od 2,4 miliona ljudi njih skoro 60 odsto živi u radnim logorima. Reč je o 1,4 miliona stranaca koji su u tu zemlju doputovali kao radnici, najčešće u građevini jer Katar ubrzano priprema grandiozno Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022.

Od 1,4 miliona stranih radnika žena je samo 60.000.

Katar često žestoko napadaju i Amnesti internešnal i Svjtska organizacija rada i mnogi drugi zbog jezivih uslova u kojima žive i rade stranci, najčešće iz siromašnih zemalja Azije poput Indije i Nepala. Fotografije koje se pojavljuju po zapadnim medijima prikazuju ljude smštene u pretrpane uske sobice po krevetima na sprat.

Radnici se u pravilu žale na loš smeštaj, prljavštinu i bubašvabe, na to da rade po šest dana nedeljno od jutra do mraka. Plate su oko 9 ili 10 dolara dnevno, nisu redovne, ukoliko se povrede, prepušteni su sami sebi jer im poslodavci ne plaćaju nikakve medicinske troškove, a često i zaglave u toj zemlji jer poslodavci ne poštoju ugovor po kojem im moraju platiti put nazad.

Na gradilištima vrednim i više od milijardu dolara, stalno se gine zbog slabih bezbednosnih mera. Samo prošle sedmice u Kataru je poginulo 11 radnika. Čest je slučaj seksualnog iskorišćavanja žena koje dolaze da vode domaćinstva bogatih Kataraca. Zalivsku monarhiju optužuju i za krijumčarenje ljudi, za samo 4,25 metara kvadratnih životnog prostora po radniku i za mnogo šta drugo.

Katar zato danas slovi kao razvijena robovlasnička država u 21. veku, ali i kao jedan od najgorih primera državnog sponzoriranja međunarodnog terorizma. Čak i zvaničnici iz SAD u nekoliko su navrata upozoravali da Katar daje indirektnu podršku al-Kaidi, a direktnu ISIS u njihovim ratovima po Siriji i Iraku.

Rade 14 sati dnevno na 45 stepeni bez vode, a zatim mole za platu

Država na Arapskom poluostrvu napravila je malo u pogledu radničkih prava migranata, uprkos obećanjima da će popraviti radne uslove, ističe AI. Ali Katar poriče ove optužbe, te vlasti tvrde da su učinjena neka poboljšanja.

Evo šta je jedan građevinski radnik ispričao jeo uslovima rada za BBC.

Frenk (30) iz Kenije došao je u Katar pre tačno godinu dana. Posao je dobio preko agencije te mu je kad je došao plata bila 350 dolara, iako mu je obećano puno više. Napominje da uz to ovde ima velike troškove, koje iznose i po više od 1.000 dolara. Glavno gradilište na kojem je radio budi loša sećanja.

"Većina radnika bila je neobrazovana. Poslodavci bi ih iskoristili, a oni ne bi znali da pregovaraju. Oni služe samo kao ispomoć i slabo su plaćeni. Mnogi jednostavno prihvate posao, jer se ne mogu vratiti kućama budući da uzdržavaju svoje porodice. I ja šaljem novac porodici. Oni se svi pouzdaju u mene, ali ne mogu im reći kako je ovde, jer bi mi rekli da se vratim kući."

Kad je došao, Franku je rečeno da će raditi kao električar, iako nije te struke. Udarila ga je struja na terenu, a i ostali uslovi su izuzetno loši.

"Radite ceo dan na otvorenom po velikoj vrućini. Počnete u četiri sata ujutro i radite ceo dan. Nema hladne pitke vode, samo tople.Nitko ne uvažava vaše žalbe. Jednom smo započeli štrajk jer nismo dobili platu mesec dana. Nakon nekog vremena su nam platili, ali šefove nije briga za naše pritužbe", priča Frank očajnim glasom.

Život u Kataru je jako skup. Iako je osiguran smeštaj, hrana i drugi troškovi su izrazito visoki, pa je nemoguće uštedeti.

"Kad smo kod smeštaja, uslovi su patetični. Na prvom mestu na kojem sam odseo, živelo nas je 10 u jednoj maloj sobi s 9, 5 kreveta na spratu i bez ikakvog mesta za stvari. WC su bili vani", prisjeća se dalje Frank.
Pri dolasku radnici moraju predati pasoš kako ne bi mogli otići. Naravno da su se ljudi zato osjećali kao da su u klopci, kao zatvorenici.

Frank trenutačno živi u industrijskoj zoni gdje su jako loši higijenski uvjeti i gdje je smještena većina migranata. Pet osoba je smješteno u jednoj sobi, što je malo bolje nego prije, ali nema odgovarajućih higijenskih uvjeta. Također je promijenio posao i radi kao prodavač u trgovačkom centru. Premda je bolje nego na građevini, i dalje nije sjajno.

"Ovde je jako teško. Voleo bih da se životi radnika migranata poboljšaju, jer je ovo čisto mučenje. Treba poboljšati bezdednosne uslove, plate i smeštaj."

Sramotna istina: Vođe talibana žive u luksuzu u Kataru

Sa druge strane vođe terorističkih grupa jako su cenjene u ovoj maloj zalivskoj državi. Verovatno se niko pri zdravoj pameti ne bi želeo menjati za živote kakve vode članovi ekstremnih grupa, osim možda kad nije reč o pregovaračima sa talibanske strane koji trenutno žive u Dohi, u Kataru.

Taolibani koiji žive u Kataru od 2013. i od tada vode pregovore o primirju s avganistanskim vlastima i njihovim saveznicima sa Zapada. Ali, dok vode pregovore žive u ekstremnom luksuzu i komforu koji su im osigurani u bogataškim četvrtima Dohe gde ih čuvaju snage bezbenosti i vojska.

"Zemlja bogata naftom osigurala je svojim talibanskim gostima i njihovim obiteljima nevjerojatan komfor. Voze se u luksuznim automobilima, imaju besplatnu medicinsku skrb i žive u kućama koji izgledaju kao dvorci", piše Newsweek.

Što je još čudnije, niko od njih se ne skriva, niti se mora skrivati, njihovi identiteti su poznati i njihove dnevne aktivnosti i kretanja nisu ograničena, iako pripadaju gupi koja je odgovorna za masovna ubistva i terorizam.

Sve to bi možda i bilo prihvatljivo da je njihovo prisustvo u Kataru donelo neki napredak u mirovnom procesu. U dve godine od kada su u Kataru i žive u luksuzu o kojem većina ljudi može samo sanjati, pregovarači talibana postigli su samo jedan dogovor, a bila je to zamena američkog vojnika Bovea Bergdala za pet zatvorenika u Guantanamu.

(Ekpress.hr/Newsweek.rs)