Norveške opštine Vefsn i Hemnes se pripremaju za obeležavanje 75-godišnjice dolaska prvih Jugoslovena, pre svega Srba, u nemačke koncentracione logore u toj zemlji gde su prinudnim radom gradili takozvani "Krvavi put", saopštila je danas ambasada Norveške u Beogradu.

Put preko Korg planine za jugoslovenske ratne zarobljenike je predstavljalo "Krvavi put", kako je nazvan zbog surovog rada i uslova života.

Prema podacima, oko 2.360 jugoslovenskih ratnih zarobljenika je ubijeno u više od 20 takozvanih "Srpskih logora" u Norveškoj.

Najveća stopa smrtnosti je zabeležena u logorima na severu Norveške gde je ubijeno više od 1.990 Srba.

U saopštenju se navodi da je povodom 75. godišnjice, norveška ambasada objavila intervju sa vođom projekta "Krvavi put" i bivšim predsednikom opštine Vefsn Jimom Nerdalom.

Nerdal je kazao da se 9. juna naredne godine obeležava 75. godišnjica dolaska prve grupe od 900, od ukupno 4.260, uglavnom srpskih ratnih zarobljenika u nemačke logore u Norveškoj.

Prema njegovim rečima, nacisti su u to vreme produžavali puteve i železnicu prinudnim radom logoraša, uglavnom iz Jugoslavije.

Nerdal je rekao da projekat obeležavanja 75. godišnjice predviđa postavljanje znakova na putu, ali i "tačaka za informisanje" na vrhu planine.

"Na tim tačkama će biti omogućemno korišćenje aplikacije sa detaljnim informacijama o 'Krvavom putu'. Aplikacija će biti dostupna na norveškom, srpskom i engleskom jeziku", precizirao je Nerdal.

U okviru akcije obeležavanja godišnjice, biće očišćeno područje gde se nalazio logor Olsen.

Nerdal kaže da će nakon čišćenja "moći da se vide ostaci zidova i drugih tragova logora, a biće dostupan i obilazak spomenika poginutih zarobljenicima nakon rata".

Drugi deo projekta za cilj ima udruživanje mladih ljudi čiji je zadatak da od svih dostupnih informacija naprave dokumentarni film.

Grupa norveških i srpskih umetnika, dizajnera i reditelja zajedno će napraviti film, koji će biti titlovan na norveškom i srpskom jeziku.

"Moramo naučiti kako ljudi mogu potonuti u nedostatku humanosti i poštovanja ljudskog života. Takođe moramo zapamtiti i svetle tačke ljudskosti u vreme brutalne ratne realnosti. Ne smemo zaboraviti ljude koji su zarobljenicima donosili hranu i pomagali im u begstvu rizikujući sopstvene živote", rekao je Nerdal, saopštila je ambasada Norveške.