Poljska će ekshumirati i ponovo izvršiti obdukciju ostataka tela predsednika Poljske Kačinjskog i svih 96 žrtava avionske nesreće u Smolensku na zapadu Rusije.

Nove poljske konzervativne vlasti veruju u teoriju da je Rusija izvršila atentat na predsednika i visoku državnu delegaciju i oborila avion u kojem su bili.

Sa dolaskom na vlast konzervativne stranke "Pravo i Pravda" brata blizanca pokojnog predsednika, Jaroslava Kačinjskog, u novembru prošle godine ponovo je počela istraga verzije da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio da se obori avion Kačinjskog.

Tu teoriju je, kao apsolutno neosnovanu, isključila i ruska i poljska zvanična istraga te avionske nesreće iz aprila 2010. godine.

"Istraga je bila vođena aljkavo, a sada će biti ubrzana", naveo je juče na sastanku s porodicama žrtava tužilac Marek Pašonek, šef novog tima koji je istragu nesreće preuzeo od poljskog vojnog tužilaštva.

Pašonek je objasnio da je neophodno da se ekshumiraju tela svih žrtava, kao prvo da se isključe pogrešne identifikacije tela što je već ustanovljeno u šest slučajeva, a, kao drugo, zato što pre sahrane nije izvršena obdukcija svih tela.

Ostaci tela postaju i glavni dokaz za razne verzije uzroka nesreće, budući da Rusija odbija da vrati Poljskoj olupinu aviona sve dok se potpuno ne okonča istraga ruskog tužilaštva, piše danas "Gazeta viborča".

"Proverićemo teoriju o atentatu zato što su vojni tužioci prerano odustali od nje", objasnio je Pašonek porodicama koje su duboko podeljene, pošto deo veruje u atentat i da Kremlj i bivša poljska liberalna vlada na čelu sa sadašnjim predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom kriju istinu, dok druge porodice odbijaju teorija zavere, pravljenje novog kulta od tragedije u Smolensku u političke svrhe i traže da se poginuli konačno ostave na miru.

Poljsko tužilaštvo veruje da bi na posmrtnim ostacima 96 putnika i članova posade predsedničkog "tupoljeva" i sada, posle šest godina, moglo da nađe dokaze da se avion nije srušio zato što su piloti pokušali po gustoj magli i nemogućim vremenskim uslovima da slete na slabo opremljen vojni aerodrom u Smolensku na koji već godinu dana tada nisu sletali civilni avioni.

Piloti su bili pod pritiskom da predsednik Kačinjski i visoka državna i vojna delegacije ne zakasne na važnu komemoraciju poljskim oficirima, žrtvama masakra u Katinskoj šumi.

Ekshumacije će početi u jesen, a mogu biti čak i prinudne, ako porodice ne daju dozvolu za to.
Igrom slučaja, upravo juče je verziju atentata isključio sud u Varšavi, u presudi zameniku šefa obezbeđenja pokojnog predsednika Kačinjskog, generalu Pavelu Bjelavnom.

General Bjelavni osuđen je na 1,5 godinu dana zatvora uslovno i novčanu kaznu od 2.500 evra, uz višegodišnju zabranu obavljanja funkcija, zbog niza propusta u pripremi poseta, kako tadašnjeg premijera Donalda Tuska 7. aprila, tako i predsednika Leha Kačinjskog 10. aprila memorijalnom kompleksu u Katinskoj šumi gde su sahranjeni poljski vojni zarobljenici čije je streljanje naredila vrhuška Kremlja početkom Drugog svetskog rata.

Jedan od najozbiljnijih proausta zbog kojeg je i osuđen je taj da poljsko obezbeđenje nije proverilo tehničke uslove na aerodromu u Smolensku za obe posete, već se zadovoljilo saopštenjem ruskih vlasti da avion poljske vlade može da sleti na taj vojni aerodrom.

"Nema osnova da se konstatatuje da je uzrok nesreće bio atentat i eksplozija", naglasio je, obrazlažući presudu sudija Pavel Dobeš.