Stručnjak za Balkan sa Londonske škole ekonomije Džejms Ker-Lindzi rekao je da niko u Britaniji ne zna koji su sledeći koraci posle referenduma.

Kako kaže, ne zna se šta će biti urađeno, ni kada, ni kako.

"Sada je jasnije nego ikada da su kampanju za izlazak vodili ljudi koji se nisu potrudili da zaista razmisle koje će biti implikacije onoga za šta su se zalagali. Hteli su da Britanija izađe iz EU, ali nisu pravili ozbiljne planove za tu mogućnost," rekao je Ker-Lindzi.

Možda zvuči neverovatno, ali stvar je u tome da se sada uviđa da oni nisu očekivali da pobede na referendumu, dodao je britanski stručnjak.

Prema njegovim rečima, niko ne zna kada će biti aktiviran Član 50 Lisabonskog sporazuma o izlasku iz Unije. Stav aktuelne vlade Dejvida Kamerona je da se taj član neće aktivirati do postavljenja novog premijera i vlade praktično znači - u nekom trenutku u septembru ili oktobru, podsetio je on.

"Čak i tada, nije jasno da li će bilo koji novi premijer žuriti da uključi tajmer dok ne budu znali šta žele i, što je još važnije, šta mogu da "prodaju" javnosti."

Novi premijer će svakako želeti da uspostavi čvrst odnos sa EU kako bi zaštitio britansku ekonomiju i to je neke navelo da razmatraju norveški model pridruženosti EU, kaže Ker-Lindzi.

Međutim, taj model po njegovom mišljenju ima dve ključne mane: jedna je da bi Britanija morala da prihvati da nastavi da plaća EU za pristup na njeno jedinstveno trzište, što znači da će sva obećanja o manjim izdacima biti odbačena, a druga i još važnija je da bi Britanija morala da nastavi da dozvoljava slobodno kretanje ljudi.

"I jedno i drugo bi ozlojedilo tvrdokorne pristalice izlaksa jer su mislili da će Britanija prestati da plaća EU i zaustaviti priliv novih imigranata".

Mnogi se nadaju da će se naći način da se Brianija zadrži u EU, ali to nije verovatno u ovoj fazi, zaključuje on.

"Glavne političke stranke su prestrašene od reakcije u slučaju da ne nastave da prave planove za odlazak, iako znaju da će to doneti čitav niz drugih problema. Takođe, nije jasno da li je EU baš raspoložena da ponudi Britaniju reformulisanje članstva, uključujući dodatne opcije izuzeća."

Povodom masovne peticije za novi referendum, Ker-Lindzi smatra da to nije mnogo verovatna opcija, jer bi, kako kaže, novi referendum smo doneo nove podele, a niko ne želi da ponovo prolazi kroz to iskustvo.

"Ako i bude novog referenduma, to će verovatno biti da bi se izjasnili o konačnom dogovoru (o izlasku) sa EU," rekao je on.

Ker-Lindzi kaže da u ovoj fazi nije jasno ni šta će se dogoditi sa britanskim funkcionerima u EU.

"Znamo da će funkcioneri, koji su na pozicije došli izborom, otići. Britanski komesar je već podneo ostavku i jasno je da će biti zamenjen. I članovi parlamenta će morati da odu".

Britanski stručnjak međutim smatra da možda postoji način da neki funkcioneri ostanu.

"Mnogi će možda moći da dobiju druge pasoše. A to će takođe biti deo pregovora sa Unijom. Znam da su ih uveravali da nikakva odluka neće biti doneta odmah. Ipak, mnogi od njih su zabrinuti za svoju budućnost," kaže on.

Prema njegovim rečima, u samoj Britaniji, pobednici referenduma imaju veliki problem, jer postoje dve veoma različite grupe unutar unutar onih koji su se zalagali za izlazak - "liberalna grupa" koja se zalaže za slobodnu trgovinu sa EU i nema suštinske primedbe na imigraciju i rasistička i ksenofobna grupacija koja je opsednuta imigracijom, a te dve grupe sada ne znaju kako da pomire međusobne razlike.

Uz to, zagovornici izlaska iz Unije su dali niz neverovatnih obećanja koja nikako ne mogu da ispune, kao na primer da će sumu od 350 miliona funti nedeljno koju šalju EU (a zapravo se radi o pola te sume) moći da salju Zdravstvenoj službi, što je apsolutno nemoguće, podsetio je on.

"Povrh toga, postoje istinski razlozi za zabrinutost da će Bregzit voditi do još jednog pokušaja Škotske da proglasi nezavisnost. Istovremeno, to bi moglo izazvati i nestabilnost u Severnoj Irskoj", a sve će to, kako zaključuje Ker-Lindzi, predstavljati veliki problem za novog premijera.