Izraelska vojska odustala je od kontroverzne taktike na osnovu koje vojnici moraju da spreče hvatanje svojih saboraca, čak i ako postoji opasnost da ih ubiju.

Takozvana direktiva Hanibal uvedena je 1980-tih godina i važila je za jednu od izraelskih vojnih doktrina ali je takođe bila na udaru organizacija za ljudska prava.

Imala je za cilj da zaustavi izraelske neprijatelje da koriste uhvaćene vojnike kako bi nešto iznudili. Ona poziva vojnike da pucaju na svoje saborce kada ih neprijatelj uhvati, bez obzira što mogu da ih ubiju.

U ratu protiv Hamasa u pojasu Gaze 2014. godine Izrael je primenio direktivu kada su se vojnici uplašili da su hamasovci uhvatili jednog oficira, podseća Asošiejted pres. Izrael je tada žestoko granatirao i bombardovao Rafu na jugu pojasa Gaze, ubivši više 100 Palestinaca.Taj napad 1. avgusta postao je poznat kao Crni petak i organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel je tvrdila da postoje jaki dokazi da su izraelski vojnici počinili ratne zločine kako bi omeli hvatanje poručnika Hadara Goldina i "pokazali šokantno nepoštovanje života civila".

Poručnik Goldin je, kako se veruje, preminuo od rana zadobijenih u sukobu s Hamasom, a ne od prijateljske vatre. Njegovo telo nikada nije vraćeno i izraelski premijer Benjamin Netanjahu je pod pritiskom da se ono vrati. Organizacija za građanska prava u Izraelu pozvala je vojsku da odustane od direktive Hanibal jer dovodi u opasnost i živote vojnika i civila. Jedan anonimni izraelski vojni zvaničnik najavio je da vojska razrađuje novi protokol kako bi odgovorila na otmice.

Protivnici direktive Hanibal govorili su da je vojnici interpretiraju kao opravdanje za nesumično pucanje i masivne civilne žtve. Izraelski vojni izvor potvrdio je da je komandant izraelske armije general Gadi Ajzenkot ukinuo direktivujer smatra da ostavlja isuviše prostora za interpretaciju.

Veruje se da direktiva dobila naziv po kartaginskom generalu za kog se kaže da se otrovao da ga Rimljani ne bi uhvatili. Izraelska vojska međutim navodi da je taj naziv nasumično nađen na kompjuteru, prenose strani mediji.
Direktiva se našla u fokusu intresovanja 2006. godine nakon što su pripadnici tri palestinske ekstremističke organizacije povezane s Hamasom otele Gilada Šalita, izraelskog vojnika u napadu izvedenoom kroz tunel koji je vodio iz pojasa Gaze.

Šalit je držan u zatočeništvu pet godina, a Izrael je na kraju pristao da u zamenu za njega oslobodi više od 1.000 palestinskih zatvorenika. Visoki vojni oficiri smatrali su da su vojnici, da im je bilo dozvoljeno, mogli reagovati brže i ubiti i Šalita i njegove otmičare i sprečiti nacionalnu traumu, piše britanski Telegraf.

O novom protokolu odlučivaće ne samo komandanti, već i pravnici i etičari, imajući u vidu debate koje je primena direktive Hanibal podstakla u izraelskom društvu.