Sve ono što se ranije kupovalo od prehrambenih proizvoda u Evropi sada se proizvodi u Rusiji, kaže ekonomista Mahmut Bušatlija.

U Evropi, ističe Bušatlija, jača svest da čitava akcija sa antiruskim sankcijama ide pre svega na štetu evropskih država, dok je sama Amerika koja je taj proces započela od uvođenja evropskih sankcija protiv Moskve značajno povećala razmenu sa Rusijom.

O pogubnosti antiruskih mera za samu Evropu govore i podaci Francuskog istraživačkog centra za međunarodnu ekonomiju, koji pokazuju da je izvoz iz zemalja koje su ih podržale pretrpeo štetu od 60,2 milijarde dolara.
Iz izveštaja takođe proističe da na zemlje EU otpadaju dve trećine, ili 76,7 odsto svih gubitaka zbog ograničenja na trgovinu.

Bušatlija kaže da su najveću štetu pretrpele zemlje koje su pre uvođenja sankcija imale najveću razmenu sa Rusijom. Nemačka je pre sankcija imala 60-70 milijardi evra razmene sa Rusijom, zbog čega se odmah posle uvođenja tih mera sektor nemačke vojne industrije žalio vladi i tražio da im se nadoknadi šteta koju će pretrpeti. Obeštećenje je tražila i auto-industrija Nemačke.

Što se tiče Francuza, samo na dva „mistrala“, koja je trebalo da isporuče Rusima, a nisu pre svega zbog pritiska Amerike, bili su na gubitku dve milijarde evra, podseća ekonomista. S druge strane, Italija je najviše pogođena kontramerama Rusije koja je zabranila uvoz prehrambenih artikala i smatra se da je godišnje šteta tri-četiri milijarde samo u sektoru prehrambene industrije te zemlje.

Veći deo štetnih posledica sankcija vezan je za robu na koju se direktno ne odnose ruske recipročne mere, odnosno embargo na poljoprivredne proizvode. Bušatlija, međutim, kaže da i sankcije i kontrasankcije pripadaju istom problemu.

Prema njegovim rečima, prikaz evropskih statistika govori o tome da se smanjila prodaja na rusko tržište, što je uslovljeno ruskom zabranom, ali i činjenicom da je onemogućena prodaja visokoindustrijskih proizvoda Rusiji, pre svega vojne opreme.

Komentarišući uticaj koji su sankcije imale na rusku privredu, koja je ih je donekle amortizovala okretanjem ka unutrašnjim resursima, Bušatlija ističe da je Rusija mnogo bolje prošla od Evrope.

"U početku, dok se nije snašla trpela je neke gubitke, ali ono što je jako važno za Rusiju jeste što se okrenula svom tržištu u oblasti proizvodnje. Sve ono što se kupovalo u Evropi kao hrana sad se proizvodi u Rusiji. Prošle godine Rusija je bila najveći izvoznik pšenice na svetu“, naglašava on.

Rusija je, napominje on, uspela da se prilagodi kroz razne elemente.

"Smanjivanjem vrednosti svoje nacionalne valute dovela je svoju privredu u situaciju da mora da se okrene sebi, a ne da kupuje u inostranstvu sve što im padne na pamet, nego ono što mogu da proizvedu — da proizvode kod kuće. A zahvaljujući činjenici da je rublja sada jeftinija, to je omogućilo mnogo povoljniji izvoz dok se uvoz na neki način zatvorio jer je suviše skup“, objašnjava Bušatlija.

Potpuno je jasno da Evropa mnogo više trpi od sankcija, zaključuje on, napominjujći da iznad Evrope kao mač stoji i energetska bezbednost koja u nekih 25-30 odsto zavisi od ruskog gasa.

Igor Kovaljov, profesor moskovske Visoke škole ekonomije, kaže da evropski privrednici i poljoprivrednici sve glasnije traže ukidanje sankcija. U uslovima sve jače krize u EU, izazvane između ostalog i „bregzitom“, mnogi evropski funkcioneri će, smatra on, razmisliti o preispitivanju određenih političkih odluka koje se tiču Rusije.

"Recimo, Rusija i Italija imaju veliku trgovinsku razmenu i razvijene ekonomske odnose, zato je ova zemlja jedan od najvećih gubitnika u ovoj situaciji. Kao što vidimo, gubici se procenjuju na desetine milijarda evra, i to je ozbiljna šteta, zato protestuju poljoprivrednici i proizvođači. Naravno da ’ozbiljna‘ ne znači ’fatalna‘, i ne bi trebalo precenjivati ovu štetu i govoriti da smo ’uništili evropsku privredu‘. Ali isto tako bilo bi pogrešno tvrditi da je zbog sankcija ruska ekonomija u ruševinama“, navodi Kovaljov.

On dodaje da evropski proizvođači nisu zadovoljni gubicima i da zato, primera radi, sve više italijanskih regija glasa za ukidanje sankcija.

O tome da su sankcije put u ćorsokak, govorili su mađarski premijer Orban, kao i lideri Češke i Slovačke. Bitno je da su mnogi regioni Nemačke i Austrije takođe protiv sankcija, a u ovim zemljama nemoguće je ignorisati mišljenje pokrajina i unutrašnjosti uopšte“, ističe ruski ekspert.

Kako napominje, iako recimo odluke saveta italijanskih regija nisu obavezujuće, bilo bi vrlo nepromišljeno ignorisati glas naroda.

"Referendum u Velikoj Britaniji pokazao je kakve posledice može imati mišljenje stanovnika malih gradova. Osim toga, treba podsetiti da su sankcije uvedene na zahtev SAD, koje su na taj način želele da zauzmu evropska tržišta, to je u skladu sa globalnom američkom strategijom, čiji je deo i Transatlantsko partnerstvo koje ide u korist isključivo američkim kompanijama“, uveren je Kovaljov.

(Sputnjik)