ZAŠTO JE USTALA CRNA AMERIKA: Policijsko zlostavljanje, mučenja i ubistva traju već generacijama

SEN LUIS - Redit Hadson, borac za ljudska prava i rasnu jednakost, koji je pet godina proveo kao policajac u Sen Luisu, za američki portal Voks je naveo svoja iskustva o rasnim problemima u SAD i zloupotrebama policijskih službenika.

To je teorija mog prijatelja K.L. Vilijamsa, koji je za upotrebu sile obučavao hiljade policajaca širom zemlje. Na osnovu onoga što sam doživeo kao crnac u petogodišnjoj službi u policiji Sen Luisa, slažem se sa njim. Radio sam sa muškarcima i ženama koji su postali policajci u iskrenoj želji da pomognu svojoj zajednici. Ali, radio sam i sa ljudima, poput predsednika moje klase sa Policijske akademije, koji je posle Obamine pobede 2008. u mejlu napisao "da ne može da veruje da živi u zemlji punoj ljudi koji vole Crnce". Baš on je patrolirao ulicama crnih četvrti Sen Luisa, uz službena ovlašćenja.

Preostalih 70 odsto policajaca su veoma osetljivi na atmosferu u datom odeljenju. Ako su im nadređeni rasisti, ili ako u njihovom odeljenju ima policajaca rasista, mogu da urade užasne stvari. Nisu samo beli oficiri ti koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja. Efekat institucionalnog rasizma je takav da je zlostavljani građanin crn ili smeđ, bez obzira koje je boje policajac, jer je to dozvoljeno.

Bez obzira šta policajac učini nekoj crnoj osobi, on se uvek može pokriti pričom o herojstvu, riziku i žrtvovanju koja prati policajce. Na primer, policajac iz Klivlenda Majkl Brelo je oslobođen svih optužbi povodom smrti crnih i nenaoružanih Timoti Rasela i Melise Vilijams. Trinaest policajaca je u njih ispalilo 137 metaka. Brelo je ispalio 49, a poslednjih 15 kroz šoferšajbnu automobila žrtava na koju se popeo.

Prema anketama, Amerikanci veruju da su policajci generalno dobri, ali ovaj mit zamagljuje istinu o tome šta treba da se uradi da se popravi sistem. Evo šta građani SAD treba da znaju:

1) Postoje policajci koji namerno krše ljudska prava u zajednici u kojoj služe

Svakodnevno širom zemlje se ponavljaju scene nasilja prema pripadnicima crne i hispano zajednice. Smrt mnogih nenaoružanih Crnaca koje je ubila policija, ili druge zloupotreba koje nemaju smrtni ishod, stvaraju nezadovoljstvo, nepovjerenje i mržnju prema policiji u crnim i hispano zajednicama širom zemlje. Na primer, otrovan odnos između policije i zajednice u Fergusonu je postojao mnogo pre nego što je prošlog avgusta policajac Daren Vilson pucao i ubio nenaoružanog Majkla Brauna.

2) Loši policajci kvare odeljenja u kojima rade

Oko 15 odsto policajaca redovno zloupotrebljava svoju moć: veliki problem je to što oni vrše loš uticaj na atmosferu u svom odeljenju, a za svoje postupke pronalaze podršku kod oficira i policijskih sindikata. Čikago je najbolji primer za to: grad je stvorio fond za odštetu stotina žrtava koje su bivši šef policije Džon Burga i službenici pod njegovom komandom mučili od 1970 do ranih 90-ih.

Žrtve su zlostavljane elektrošokovima, tučene su i gušene, i bili su primoravane da daju lažne ispovesti, zbog kojih su mnoge osuđene za zločine koje nisu počinili. Na primer, Darel Kenon je proveo 24 godine u zatvoru zbog zločina koji nije počinio, ali je morao da ga prizna, kada su mu policajci nekoliko puta repetiranu pušku nabijali u usta i povlačili oroz. Drugi su mučeni strujnim udarima dok nisu priznali. Mučenje bilo sistematsko, a sistem je to je omogućavao.Burg je na kraju dobio četiri godine zatvora, a sada uživa u penziji.

3) Mejnstrim mediji pomažu da se održi priča o herojstvu čak i kada ono služi korumpiranim policajcima kao opravdanje.

Mediji su od ključne važnosti za razumevanje uzroka za tako loše odnose između policije i crnih i hispano zajednicama širom zemlje. U svom intervjuu za Foks njuz, bivši policijski komesar Njujorka Hauard Safir nije, na primer, priznao iskustva hiljade i hiljade crnaca u Njujorku, Baltimoru, Fergusonu, ili bilo gde u zemlji. U stvari, izgleda da je on toga potpuno nesvestan. On je gledaoce nastojao da ubedi da su nedavni protesti protiv policijske brutalnosti neosnovani, a da su optužbe za rasizam "potpuno pogrešne”. Prema njemu, to jednostavno nije istina. Ali, realnost policijske zloupotrebe nije ograničena na jedan"vrlo mali broj malih incidenata", već na zlostavljanje koje se proteže generacijama.

Mediji nisu pitali zašto je policija Njujorka u protekloj deceniji platila preko milijardu dolara za troškove sudskih procesa koji su pokrenuti zbog zloupotreba njenih pripadnika. Oni ne pominju brojne priče crnih ili hispano policajaca Njujorka koji su profilisani, i čak bez razloga napadnuti od strane belih pripadnika policije kada nisu bili u uniformi.

4) Kamere su najobjektivniji pokazatelj situacija policijac-građanin

Kada je prošle godine policajac Majkl Slager ubio Valtera Skota u Južnoj Karolini, prvobitni izveštaj policije je naveo da je Slager pravilno postupio, jer je bio u strahu za svoj život, pošto je Skot navodno pokušao da mu uzme elektrošoker. Ali, na video snimku se videlo da je Slager više puta pucao u Skota, a da je elektrošoker posle toga stavio pored njegovog tela.

Policija već generacijama zlostavljanja crnu i hispano zajednicu. To nije ništa novo. Rasizam je utkan u naciju. Ni u jednom trenutku u istoriji SAD nije postojao nacionalni konsenzus da bi trebalo da svi budu jednako vrednovani u svim oblastima života. SAD je ukorenjena u rasizmu i pored naporima brojih Amerikanaca svih rasa da se to promeni.

Zbog nasleđa rasizma, policijske zloupotrebe prema crnim i hispano zajednicama su stare generacijama stari. To nije ništa novo. Većinska Amerika je tog apostala svesna uglavnom zbog širenja ličnih video-snimaka sa kamera i mobilnih telefona. Americi su potrebni policajci, ali oni takođe treba da budu odgovorni prema zajednicama u kojima služe.

(The Vox - priredio M. Đorđević)