SUSRET PUTINA I ERDOGANA UZDRMAO ZAPAD: Evo zašto strahuju od obnovljene ljubavi Turske i Rusije

Susret vođa Rusije i Turske Vladimira Putina i Redžepa Erdogana drma iz temelja krhke ravnoteže u Evropi i na Bliskom istoku.

To su ključne ocene zapadnoevropskih analitičara u vezi sa razgovorima Putin-Erdogan u Sankt Peterburgu, propraćene iznenađenjem i velikim podozrenjem u to šta idućih meseci i godina smera da učini Erdogan kad su u pitanju strategijska opredeljenja Turske u odnosu na Evropsku uniju, Siriju, područje Kavkaza i Azije, kao i veza sa SAD, na koje je turski predsednik posebno ozlojeđen i štaviše, sumnja da je Zapad bio upoznat s pripremama za puč protiv njegove vlade.

Erdogan je u intervjuu francuskom listu Mond rekao da je Zapad u presudnom času ostavio na cedilu strategijskog saveznika Tursku, jer je kritikovao i puč, ali i nedemokratsku čistku posle puča.

U Evropskoj uniji je vidljivo strahovanje da bi mogao biti zakočen sporazum s Ankarom o zaustavljanju talasa izbeglica u Evropu, a zasad u zatečenom Briselu nema odgovora na najave Moskve i Ankare o obnovi projekta gasovoda Turski tok, koji bi mogao imati i krak Južnog toka, jer je o tome načelni dogovor s ruskom stranom izgleda utanačio bugarski premijer Bojko Borisov.Krak iz Bugarske bi mogao ići i dalje na Balkan i u Srednju Evropu, što je za Vašington i istočne države EU potpuno neprihvatljivo, jer bi se, uz teško osporavanu izgradnju gasovoda Severni tok 2 ispod Baltika u Nemačku, raspao strategijski plan da se spreči širenje energetske saradnje EU s Rusijom.

Krajnje su uzdržani izvori iz sedišta NATO koji ipak ne veruju da bi Turska dovela u pitanje svoju pripadnost Atlantskom savezu, pa zato odbacuju i spekulacije da bi se Ankara mogla pridružiti bezbednosnoj šangajskoj organizaciji za saradnju, u kojoj su Kina, Rusija i više azijskih država, mada nisu tako sigurni kad je u pitanju tursko okretanje i Evroazijskoj ekonomskoj uniji čiji je glavni stub Rusija.

Italijanski list Stampa sažima suštinu strahovanja zapadnih država da "nova opasnost preti od Erdogana i Putina" jer bi istinski strategijski spoljnopolitički, ekonomsko-energetski i bezbednosni, naročito u Siriji, zaokret u tursko-ruskim odnosima, zadao velike glavobolje stratezima u EU i NATO.

Stampa tvrdi da je susret Putin-Erdogan "iz temelja uzdrmao krhke ravnoteže u Evropi i na Bliskom istoku" i kaže da su se ruski i turski lider "sad združili kao saveznici protiv Zapada i teže stvaranju novoj osovini moći".Uvodničar italijanskog dnevnika se poziva na diplomatske izvore i ukazuje na to da su "gas, Sirija i veoma ambiciozni projekat Velike Evro-Azije, pod vođstvom Moskve, regionalni prostor na potezu od Irana do Turske koji ruši, sadašnju ili buduću, osovinu zemalja tog regiona s NATO i Evropskom unijom".

Mediji u EU su preneli vest da je šef Kremlja upravo u Bakuu s liderima Azerbejdžana i Irana razgovarao o "stvaranju novog Kaspijskog trojnog saveza, koji prosto vapi za Turskom", a primećuje se i da je Putin u Moskvu pozvao i predsednika Jermenije Serža Sargisjana u nastojanju da izdejstvuje nagodobu Jermenija-Azerbejdžan oko spornog Nagorno-Karabaha.

"Susret u Sankt Peterburgu Putina s Erdoganom nema za svrhu da samo uspostavi diplomatske i ekonomske veze dve zemlje, već je znak Zapadu koji pokazuje kuda duva vetar: a to je da politika izolacije Rusije ne funkcioniše", podvlači se u osvrtu Stampe.

U analizama zapadnoevropskih medija i dosad iznenađuće šturih komentara instituta za političke ocene ipak preovladava ocena da je jaz između Erdoganovog režima i Zapada veliki i spominje se i mogućnost da je Moskva diskretno upozorila turskog predsednika na pripremu puča protiv njega.

Istovremeno se ocenjuje da će ključni problem u razgovorima Putin-Erdogan biti Sirija, koja je dosad tražila da šef sirijskog režima Bašar el Asad ode s vlasti da bi se našlo političko rešenje za tamošnju krizu.

Ali je Erdogan uoči puta u Sankt Peterburg izjavio da "bez Rusije nema rešenja za Siriju", što je ozbiljno upozorenje Evropljanima i Amerikancima da se stvari na geopolitičkoj pozorinici Bliskog istoka ozbiljno menjaju.

Amerikanci nikako ne žele da iz celog haosa na bilo koji način Iran izađe kao pobednik, a iranski štićenik Asad je trebalo da bude milom ili silom srušen i zato što je preko Sirije trebalo da prođe veliki gasovod koji bi sredozemlje i Evropu snabdevao iz velikih nalazišta gasa u Kataru. Katarske vlasti su zato i finansirale sve pobunjenike, uključujući i ekstremne islamiste, koji su sad postali smrtna opasnost i za arapske režime i za Zapad, a teške terorističke napade su izveli i u Turskoj, gde je Islamska država poslala i svoje čečenske teroriste, pa je teroristička islamska tvorevina postala zajednički neprijatelj i Rusije i Turske.

U komentaru nemačkoj sajta Dojče vele se ocenjuje da bi Turska u sadašnjem sticaju okolnosti, uključujući veliku potrebu da obnovi ekonomske veze i energetsko snabdevanje s Rusijom, mogla da se osetnije okrene mnogo tešnjim odnosima s Moskvom i regionom.

Pariski Mond je mišljenja da je to ipak brak iz računa za koji se ne može reći da li će izdržati razna iskušenja, pa kaže da "nova ljubav" između Erdogana i Putina liči na antologijsku šansonu Serža Genzbura i Džejn Birkin "Volim te, ni ja tebe".

Ipak, analitičari su ukazali i na neke procene ruskih političkih stručnjaka da je i Rusiji i Turskoj itekako potreban ne "ljubavni zagrljaj", već dugoročnije stabilni i predvidvljivi odnosi dve ključne zemlje na sredokraći Srednje Azije, Evrope i Bliskog istoka.