Sievituo Solo je u oktobru 2010. godine sa 40 evra u džepu iz Indije krenuo na putovanje koje je trebalo da traje tek dve nedelje. Kratko putovanje pretvorilo se u put oko sveta, a danas, pet godina posle početka putovanja, Solo je i dalje na putu.

Ovih dana boravii u BIH. On je neobični putnik koji za putovanje oko sveta koristi bicikl od bambusovog drveta koji je sam izradio.

Poreklom iz Mongolije, rođen u Indiji, ovaj svetski putnik je već samim rođenjem imao multikulturalnu pozadinu koja ga je učinila zainteresovanim za druge kulture, mesta i običaje. Prvih 40 evra nije potrošio tokom dve nedelje koliko je planirao da ovo putovanje traje te je nastavio dalje. Sedmice su se pretvorile u mesece, a oni u godine.

Vremenom, njegovo putovanje su počeli pomno da prate mnogi ljudi koji su mu pomagali velikodušnim donacijama.
Solo je na putu naučio da postoji dobrota u svim delovima sveta. Balkan se, kaže, ipak izdvaja po gostoprimstvu i dobrodošlici. Kaže da je putovao po Zapadnoj Evropi i da su mu svi ljudi koje je upoznavao govorili kako treba obići Balkan.

"Svi su mi preporučivali da dođem na Balkan, jer ću tek tu videti šta je gostoprimstvo i upoznati divne ljude", kaže on. "I najlepše žene", dodaje uz smeh.

Ovaj tridesetogodišnjak kaže da se iznenadio kada je saznao da u BiH žive muslimani. Priča kako je bio u Hrvatskoj u kafiću, a do njega je bila grupa devojaka s kojima se upoznao. Rekle su mu da su iz Sarajeva te da su muslimanke. Solo kaže da je mislio da je BiH hrišćanska zemlja, a i da nije očekivao da muslimani tako izgledaju.
"Ove devojke nisu izgledale kao ono što većina ljudi pomisli kad se govori o muslimankama, pile su i pričale sa nama. Vi ovde ste liberalni i slobodni kao bilo gde drugde na svetu", govori on.

Priča kako je putujući kroz muslimanske delove Indije bio iznenađen kada je video da se žene nisu smele naći na istoj fotografiji sa njim.

"Muslimani u BiH su veoma otvorenog uma, ne razlikuju se od ljudi iz, recimo, Amsterdama", kaže on upoređujući ova dva iskustva.

Upitan za opasnosti ovakvog načina putovanja, Solo kaže da nikad nije imao problema s ljudima. Njegov problem nekad su predstavljale životinje. Kaže da su ga dva puta ujeli psi lutalice, u Indiji i na Tajlandu.



"Oni koje sretneš u Aziji su opasni, pogotovo ako si u džungli. Vide te kao plen i trče da te uhvate", kaže on.
Solo pri putovanjima većinom ne koristi navigaciju, tako da često ne zna šta mu dolazi na put. Ponekad zna naići na gustu šumu i ne zna koliko će dugo u njoj biti.

"Ja sam ljudsko biće, i ja se uplašim. Mraka, ko zna čega još. Pre sam imao mnogo strahova, ali putovanja su mi pomogla da ih prevaziđem. Sada mi je potpuno normalno da spavam ispod vedrog neba", priča on.

Solo priča kako je išao kroz Butan i slučajno naišao na premijera zemlje. Premijer je video neuobičajenog stranca, zaustavio automobil i upoznao se sa Solom. U glavnom gradu Timpuu premijer ga je ugostio u hotelu sa pet zvezdica, a svaki dan je sretao službenike vlade koji su se sastajali u tom hotelu.

"Tako je to. Nekad nemaš ni mesto da postaviš šator, a drugog dana dobiješ kraljevski tretman sa službenicima vlade", kaže Solo.Putujući, Solo je naišao na mnoge zanimljive ljude čije priče su mu ostajale u pamćenju pa je vremenom počeo da ih objavljuje na Fejsbuku.

Kaže da se nada da će njegove priče inspirisati i motivisati ljude. Svestan je da njegov život nije uobičajen, ali da misli da svako može da sedne na bicikl i započne avanturu."To je uticaj društva. Ljudi se boje da izađu iz svoje zone komfora, ne žele da sanjaju velike snove i sami nešto učine za sebe", kaže on.

"Ljudi stavljaju zidove straha između sebe i svojih snova", kaže on.

(Klix.ba)