Nikada do sada ispričano: Islamska država i najveći razvod džihadističkog sveta
Al Kaida nije mogla mirno da prihvati "preletače" u Islamsku državu. U trećem delu serijala, aktivni pripadnik Islamske države opisuje događaje koji su bili uvod u građanski rat protiv Bašara al Asada
Abu Ahmad opisao je američkom magazinu Forin Polisi kako je izgledalo definitivno razilaženje Islamske države i Al Kaide, odnosno događaje koji su bili uvod u sirijski građanski rat.
U maju 2013. godine, novonastala Islamska država namerila se na titulu najipasnije džihadističke sile sveta. Pre nego što je to zaista mogla da postane, morala je da se izbori sa izazovom koji su predstavljali istaknute figure Al Kaide.
Vođstvo Al Kaide nije prihvatilo Abu Bakr al Bagdadija, naročito zbog toga što je slagao druge džihadističke vođe da postupa po naređenjima Ajmana al Zavahirija. Mesec dana posle istorijskog sastanka na kojem su se džihadističke vođe Bagdadiju zaklele na vernost, mala grupa ljudi u tajnosti je krenula sa nekoliko vozila kroz Siriju. Zbog straha da će ih otkriti Bagdadijevi ili Asadovi ljudi, kretali su se tiho i pažljivo.
Ova grupa zvala se Ladžnat Korasan ili Komitet Korasan. Njeni članovi izašli su iz podzemnih skrovišta u Avganistanu i Pakistanu i doputovali u Siriju u ime Zavahirija, koji se i dalje krio. Jedan od članova, Sirijac Abu Osama al Šababi, rekao je svojim saradnicima da budu ekstremno pažljivi tokom putovanja jer je saznao da Bagdadi planira da likvidira emira Nusra Fronta Abu Mariju al Kahtanija.
Misija Korasan Komiteta bila je da ispitaju ekspanziju Islamske države u Siriji. Njihova otkrića trebalo je da budu predstavljena Zavahiriju koji bi na osnovu toga zaključio kako da odgovori na situaciju i suprotstavi se Bagdadiju.
Stanje na terenu bilo je alarmantno. Izgledalo je kao da svakog dana bar jedna džihadistička frakcija napusti Al Kaidu i priđe Islamskoj državi, zbog čega su mnogi komandanti postajali "generali bez ljudi.
Šest članova Komiteta Korasan posetilo je štab Islamske država u Kafr Hamri, koji je prethodno bio štam Madžlis Šura al Mudžahedina (MSM). Abu Ahmad lično je dočekao četvoricu: Abu Osamu al Šababija, Muhsena al Fadlija, Sanafija al Nasra i Abu Abdela Maleka.
Abu Ahmad kaže da su sva četvorica bili prijateljski nastrojeni i da su pokazali zavidno poznavanje Kurana. Od njih je Ahmada najbliži bio sa Šababijem, koji je bio u direktnom kontaktu sa Zavahirijem.
Cilj Komiteta Korasan bio je čisto političke prirode - bili su zaduženi da ubede komandante džihadista da se brate pod okrilje Al Kaide. "Bagdadijeve tvrdnje su besmislene", govorili su svima. Zavahiri zaista nikada nije poslao Bagdadija u Irak i Siriju, niti je naložio da se njemu polaže zakletva lojalnosti.
Ipak, ubeđivanje komandanata ispostavilo se kao veoma težak zadatak.
Do tog trenutka u maju 2013. godine, rivalstvo između Islamske države i Nusra Fronta bilo je koliko toliko mirno. Borci su i dalje mogli da putuju kroz oblasti koje druga grupa kontroliše i posećuju jedni druge u štabovima. Džihadističke vođe pokušavale su mirno da prevaziđu razlike, a kako je Abu Ahmad godinama sarađivao sa mnogima od njih, prijem Komiteta Korasan i razgovor sa njima nije još uvek predstavljao problem.
Međutim, kako se balans moći sve više naginjao na stranu Islamske države, prijateljstvo je postalo uzajamno nepoverenje. Pripadnici Nusre zamerali su Islamskoj državi što razjedinjuje džihadistički pokret u Siriji, dok su pripadnici Islamske države krivili Nusru da je previše mekana i "mejnstrim". Mnogi iz Bagdadijevog okruženja prestali su pripadnike Nusre da smatraju za muslimane.
Kako je borba postajala sve teža, Komitet Korasan je završio svoju istragu o Bagdadijevim delima i planovima, a izveštaj je poslat Zavahiriju koji je presudio u korist Nusre. Usledio je poziv da Nusra predvodi džihad u Siriji i apel na Bagdadijevu grupu da se vrati u Irak.
Iz "presude" je bilo jasno da Bagdadi nikada nije bio Zavahirijev čivk i da je planove za ekspanziju pravio sam. Nakon toga, prema Abu Ahmadovim rečima, oko 30 odsto boraca Nusre koji su prešli u Islamsku državu, vratilo se nazad u Nusru.
Bagdadijev puč već je doveo Nusru na ivicu kolapsa, kada je grupa ponovo počela da vraća snagu, da se reorganizuje i sklapa saveze sa džihadističkim grupama koje još uvek nisu pristupile ni jednoj strani.
U nizu bitaka koji je usledio, Nusra je izašla kao pobednik, zbog čega je Islamska država bila primorana da napusti severozapad Sirije. Frakcije koje su proizašle iz ovog sukoba i dalje definišu linije bojnog polja u severnoj Siriji.
Dve godine kasnije, Islamska država i Nusra vode praktično zasebne ratove. Dok se Islamska država bori za uspostavljanje kalifata na istoku, odakle su proterali pobunjenike, Nusra nastavlja da kontroliše severozapad. Teritorije dve grupe jedva da se dodiruju, a jedina linija fronta između njih leži u severnom Alepu. Nekadašnji saveznici sada žive u dva razdvojena sveta.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
U potrazi za "Afričkim snom": Ova izbeglička kriza prevazilazi evropsku, a o njoj niko ne govori
Opasnost od radikalizacije: Ovo je poslednja prestonica bez džamije u Evropskoj uniji
Putinova desna ruka šokirala svet: Govorio o napravi koja skenira odnose između ljudi, predmeta i novca
Sukobljeni i u inostranstvu: BiH između Erdogana i Gulena
Preuzimaju primat: Evo šta se krije iza sporazuma Rusije i Irana
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore