Bahčisarajski dvorac, jedan od bisera Krima, jedini je sačuvani spomenik krimskotatarske arhitekture. Rezidencija tatarskog kana stara je oko 500 godina.

To je jedini sačuvani spomenik krimskotatarske dvorske arhitkture. Podignut je sredinom 16. veka. Najstarije građevine na teritoriji čitavog kompleksa datiraju iz 1530. godine. To su parna kupatila Sari-Guzelj i velika Kanska džamija. Specijalno za vladara je bila napravljena loža, ukrašena vitražima i keramičkim pločicama iz Iznika. DŽamija se i danas koristi za muslimanske obrede. „Bahčisarajski dvorac nije bio jedina rezidencija tatarskog kana”, priča Ana Polkanova, zamenica direktora za nauku Bahčisarajskog zavičajnog muzeja. „Postojalo je još pet takozvanih ’malih dvoraca’. Dvorac u Bahčisaraju je bio glavna rezidencija krimskih vladara. Podignut je po naredbi Sahiba I Giraja”.

bahcisarajski-dvorac.jpg
Wikipedia 


2. Centar političkog života kanata

Preko 200 godina dvorac je bio centar političkog života Krimskog kanata. Svaki vladar je gradio nove objekte po kojima je ostao poznat, i ujedno je učestvovao u formiranju današnjeg izgleda dvorskog kompleksa. Mnogobrojne fontane i parkovi upućuju na sam naziv dvorca, jer „bahčisaraj” na krimskotatarskom jeziku znači „dvorac-vrt”. Mesto stvoreno za odmor u hladovini kao da ovaploćuje predstavu o raju na zemlji.

bahcisarajski-dvorac.jpg
Wikipedia 


3. Neponovljiva arhitektura i vitraži iz 16. veka

„Dvorski kompleks je napravljen u arhitektonskom stilu tipičnom za Krim u pomenutom periodu. Pored administrativnih zgrada u njemu su bile i lične odaje tatarskog kana i njegove porodice, biblioteka, džamije i drugi objekti”, kaže Ana Polkanova. Na primer, Sala Divana je jedna od najupečatljivijih u dvorcu. Tu su rešavana najvažnija pitanja upravljanja kanstvom. Kan je sedeo na tronu presvučenom narandžastom čojom i ukrašenom zlatnim vezom. Najbližim saradnicima je bilo dozvoljeno da sede na niskim divanima, a kanovim savetnicima na klupama poređanim duž zida. U odaji su sačuvani vitraži i tavanica sa reljefnim ukrasima iz 16. veka.

U dvorcu je radio poznati neimar Omer. Njegovi likovni ukrasi su sačuvani na Velikoj kanskoj džamiji i u Letnjikovcu. On ga je u 18. veku preradio dodavši još jedan sprat – Zlatni kabinet.

unutrasnjost-bahcisarajskog-dvorca.jpg
Wikipedia 


4. Spaljen u 18. veku

Za vreme Rusko-turskog rata Bahčisaraj je zauzela ruska vojska 1736. godine. „Pod komandom feldmaršala Miniha ruska armija je prvi put ušla na Krim”, priča stariji naučni saradnik moskvskog Istorijskog muzeja Genadij Marštupa. „Minih je sa armijom došao do Bahčisaraja i spalio dvorac i kansku prestonicu. Zatim je Katarini Drugoj poslao raport o „potpunoj viktoriji”, tj. pobedi. Kasnije je dvorac obnovljen, ali je sačuvan opis starog izgleda dvorca, koji je sastavljen po Minihovoj naredbi.

bahcisarajski-dvorac.jpg
Wikipedia 


5. Slavan zahvaljujući Aleksandru Puškinu

Jedan od najpoznatijih spomenika na teritoriji dvorca je fontana suza. Prema legendi, ona je podignuta po naredbi krimskog kana Giraja u znak sećanja na njegovu voljenu, Diljaru Bikeč, pored njenog mauzoleja. Voda koja kaplje bila je simbol suza, a pehari simbol tuge kojim je ispunjeno srce.

Fontana je 1787. godine, uoči dolaska Katarine II, preneta u zasebno dvorište sa fontanama. Bahčisaraj je 1820. godine posetio čuveni pesnik Aleksandar Puškin. Nekoliko godina kasnije on je napisao poemu „Bahčisarajska fontana” („Česma Bahčisaraja”) i stihove po kojima je ovaj dvorac postao čuven: „Česmo ljubavi, česmo živa! / Doneh ti na dar dve ruže ove...” Već godinama postoji običaj da se svakodnevno u pehar fontane stavljaju po dve ruže.

6. U dvorcu su odsedali ruski carevi

Često su Bahčisaraj posećivali ruski monarsi. Za vreme jednog putovanja Katarina II je ovde provela 3 dana. U znak sećanja na tu posetu postavljen je znak pored puta (takozvana Katarinina milja), kojim je obeležen caričin put iz Peterburga na Krim. Kasnije su ovde boravili Aleksandar I i Aleksandar III, a 1912. godine je Bahčisaraj posetio i Nikolaj II. U znak sećanja na posete ruskih careva u Bahčisaraju su postavljani spomenici. Na primer, povodom 300-godišnjice doma Romanov od novca koji su prikupili žitelji Bahčisaraja 1913. godine je podignuta fontana. To je bio prvi u nizu spomenika podignutih tim povodom.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

Ovo je najbolji aktioksidans na svetu: Pomaže i kod Alchajmera (VIDEO)

Otkriveno: Evo zašto vreme prolazi brže kako smo stariji

Britansko selo duhova: Napustili su kuće zbog dana D, i nikada se nisu vratili (FOTO, VIDEO)

Otkriven sasvim slučajno: Buran život prve transrodne osobe za koju znamo

​Ispred svog vremena: Pet stvari koje nas stari Grci mogu naučiti o medicini