ŠTA SVE ZNAMO O JEDNOM OD NAJVAŽNIJIH OTKRIĆA: Hoćemo li ikada moći da živimo na novoj Zemlji?

Istraživači s Evropskog južnog opservatorijuma objavili su juče da su pronašli jasne dokaze o postojanju planete veličine Zemlje, koja kruži oko nama najbliže zvijezde, Proksime Kentauri.

Do ovog otkrića dovele su godine istraživanja. Istraživači se nadaju s obzirom na udaljenost nadaju da će im se u narednim vekovima pružiti mogućnost da je istraže uz pomoć robota, piše CNN.

Proksima b je od Sunčevog sistema udaljena 4,2 svetlosne godine, dok su najbliže dosad otkrivene planete u toj kategoriji bile udaljene 40 svetlosnih godina.

Evo šta dosad znamo o ovoj planeti.

Kakva je planeta Proksima b?

Proksima b je stenovita planeta nalik Zemlji, dakle ima čvrstu površinu, za razliku od plinovitih divova kao što je Jupiter. Od Zemlje je veća 1,3 puta, a oko Proksime Kentauri kruži jako blizu, na samo 5 odsto udaljenosti između Zemlje i Sunca. Ali, budući da je Proksima Kentauri mnogo hladnija i slabija od Sunca, na Proksimi b temperatura je pogodna za tekuću vodu.

Još se ne zna ima li atmosferu, a neučnici procenjuju da bi ona mogla uz površinu da ima temperaturu od 31 do 40 stepeni Celzijusa. Ako pak nema atmosferu, temperatura uz površinu mogla bi da iznosi od -30 do -40 stepeni.

Temperatura na površini Zemlje kad ona ne bi imala atmosferu iznosila bi -20 stepeni. S obzirom na blizinu svoje zvezde, Proksima b mogla bi da ima mnogo jače ultraljubičasto zračenje, oko 100 puta jače od onog na Zemlji.

Ako a Proksimi b postoji život, on će zasigurno biti pod uticajem tog zračenja.

Zašto nam je toliko dugo trebalo da je otkrijemo?

Ako je sistem Alfa Kentauri dobro proučen, a Proksima Kentauri je najbliži komšija našeg Sunca, zašto je naučnicima trebalo tako dugo da otkriju Proksimu b?

Odgovor je vezan uz zvezdu oko koje kruži ova planeta, kao i na metode i tehnike prikupljanja informacija u poslednjih 16 godina. Proksima Centauri je crveni patuljak klase M, blizanac svetle binarne zvijezde Alfa Kentauri AB, koja ga zasenjuje. U odnosu na druge vrste zvezda, patuljci M klase nisu dobro istraženi pa naučnici ne znaju mnogo o istoriji tih zvezda ili njihovom zračenju u ranim danima.

"Ali, naučnici su nedavno shvatili da će potraga za planetama oko M patuljaka verovatno dati najspektakularnije rezultate, nego ako ih tražite u orbitama drugih zvezda", rekao je koautor studije Ansgar Rainers.

Šta još ne znamo?

Istraživanje Proksime b nastaviće se, jer naučnici imaju još pitanja na koja žele da nađu odgovore. Tražiće potvrdu da planeta ima vodu i atmosferu, a zanima ih i ima li magnetno polje koje bi ga štitilo od zračenja.

Među najvećim pitanjima je i ono o istoriji nastanka ove zvezde i planetr.

"Je li zvezda bila aktivnija nego Sunce danas, i gde se u toj fazi nalazila Proksima b?", pita se Rajners.

Od odgovora na ta pitanja zavisi i zaključak da li je planeta nekad bila bogatija vodom nego danas i je li i ranije bio izložen visokom nivou zračenja.

Stvar intenzivne rasprave je i pitanje o mogućoj naseljivosti Proksime b, a pritom se iznose protivargumenti kao što su sinhrona rotacija, jako zvezdano magnetno polje, visoko ultraljubičasto zračenje.

Kada bismo mogli da odemo na nju?

Istraživači su Alfu Kentauri dugo proučavali izdaleka. Sada žele i da odu tamo. Postoje programi, poput Misije Kentaur, kojima je cilj da dizajnira i izgraditi svemirsku misiju s malim teleskopom i pošalje je u taj zvezdani sistem.

S obzirom na to koliko nam je trebalo da potvrdimo postojanje Proksme b, na ovaj način bismo verovatno lakše pronašli nove planete. To je ujedno i cilj projekta Staršot, u sklopu koga bi se izgradila i poslala ultrabrza nanoletelica, koja bi mogla da dođe do Alfe Kentauri za 20 godina i poslati nam slike s lica mesta.

Mnogi istraživači se nadaju da bismo u budućnosti mogli dobiti prave snimke novih planeta, kojima bismo konačno odgovorili na drevno pitanje: "Jesmo li sami u svemiru?"

(Index.hr/ CNN)