U CENTRU MNOGIH SKANDALA: Zašto je Fondacija Klinton tako kontroverzna?

Fondacija Klinton postoji skoro dve decenije, a prikupili su nekoliko milijardi dolara u donacijama

Punim imenom Fondacija Bil, Hilari i Čelzi Klinton osnovana je 1997. godine s ciljem osnivanja predsedničke biblioteke posle Bilovog odlaska s mesta predsednika.

Za razliku od velike većine američkih privatnih fondacija koje samo skupljaju novac pa ga daju organizacijama na terenu, Klintonova fondacija sprovodi vlastite programe pomoći.

Trenutno imaju 11 velikih programa s posebnim fokusom na poljoprivredu u Africi, ekonomski razvoj Južne Amerike, smanjenje troškova lekova za HIV, ali i za borbu protiv dečje gojaznosi. Osim toga, svake godine organizuju i Klintonovu globalnu incijativu, sastanak na kome političari, poslovni ljudi, ali i nevladini aktivisti raspravljaju o rešenjima globalnih problema.

Prema informacijama na njihovim stranicama, skupili su više od dve milijarde dolara donacija, zapošljavaju više od 2.000 ljudi, a godišnji proračun im je oko 220 miliona dolara.

Čeriti Voč, koji se bavi praćenjem poverljivosti dobrotvornih organizacija, piše da čak 88 odsto prikupljenog novca odlazi na programe pomoći. Iako je danas ogromna fondacija, sve je počelo s Bilovim razmišljanjem o pomaganju, piše Vašington Post.

"Dobar deo programa počeo je zbog slučajnih susreta u životu Bila Klintona", napisali su novinari Posta, a prenosi BBC.

Fondacija Klintonon dobila je milionske donacije od nekih od najbogatijih ljudi sveta, ali i drugih privatnih fondacija.

Politički protivnici Hilari Klinton tvrde da je ona iskorišćavala svoj uticaj na mestu državne sekretarke kako bi prikupljala novac za fondaciju, ali i da su donacije fondaciji mogle da pomognu u poduhvatima koji su zahtevali političko odobrenje.

Piter Švajcer napisao je čitavu knjigu takvih situacija, a Njujork Tajms je odlučio da proveri samo jednu od njegovih tvrdnji.

2010. godine, američko ministarstvo spoljnih poslova na čelu s Hilari Klinton, odobrilo je ruskoj državnoj kompaniji Rosatom preuzimanje kanadske rudarske firme. Kanadska kompanija Uranium One polaže prava na iskop urana na američkom tlu i zbog toga je američka vlada morala da da posebno odobrenje. Preuzimanje je odobreno nedugo pošto je banka povezana s Rosatomom platila Bilu Klintonu pola miliona dolara za održavanje govora u Moskvi. Jedan od najvećih donatora Fondacije Klinton je osnivač spomenute kanadske kompanije, Frenk Đustra.

Iz izbornog stožera Hilari Klinton gotovo odmah su poslali saopštenje u kome stoji da njeno ministarstvo nije bilo jedino koje je moralo da pristane na rusko preuzimanje. Uostalom, kako piše BBC, nijedna Švajcerova tvrdnja nije pokazala jasne veze između donacija fondacija i političkih usluga.

Bez obzira na nedostatak dokaza o korupciji, čak i ministarstvo pravosuđa je odbilo da sprovede stragu zbog nedostatka dokaza, sve više uticajnih pojedinaca i medija traži gašenje fondacije ukoliko Hilari postane predsednica.

Kako je to napisao Džonatan Čait iz magazina Njujork: " Fondacija se ne može nazvati velikim leglom korupcije, ali je izvor velike glavobolje".

Objavljene i-mail poruke iz vremena dok je Hilari bila na čelu američkog ministarstva spoljnih poslova pokazali su da niko od donatora nije imao bilo kakve privilegije. Međutim, oni su to očekivali, a neki ljudi iz fondacije su bili skloni da traže političke usluge donatorima.

Upravo to je iskoristio Tramp kako bi napadao "korumpiranu Klintonovu". On i njegovi politički pobornici stalno govore o mogućim problemima u finansiranju fondacije.

(Express.hr/ BBC)