Koliko god ljudi napredovali, ratovanje kao da je zapisano u našem genetskom kodu kroz surovu želju za osvajanjem, dominacijom, sticanjem bogatstva ili pak osvetom, pa se istorija ljudskog društva često može tumačiti i kao istorija ratova.

U tom razmišljanju, čini se neizbežno očekivati ratove i u budućnosti. Stručnjaci tvrde da će naredne generacije iskusiti sledeće ratove, neizvesno je samo njihovo tačno vreme.

1. Kinesko-ruski sibirski rat

Jedna supermoćna zemlja u svojim najboljim godinama, a jedna zemlja u zamahu spremna da zauzme svet - tako bi mogao da izgleda scenario sukoba Rusije i Kine, koje se trenutno nazivaju velikim zverima istočno od Urala. Obe imaju ogromne vojske, obe su ekspanzionistički nastrojene, nuklearno naoružane i tvrde kako polažu pravo na Sibir. Ta neizgrađena zemlja bogata resursima čija je površina veća od Kanade oduvek je bila želja Kineza, a nedavno su pokušaji Kineza da kupe veće količine zemlje tamo uzrokovale negodovanje u Rusiji.

Peking smatra da ima pravo barem na istočni deo Sibira, a mnogi etnički Kinezi naselili su područje ruske granice. Za moskovski Kremlj to znači samo jednu stvar - problem koji treba rešiti. Dođe li do kinesko-ruskog rata, moguća su samo dva ishoda - ili će kineska voijska desetkovati Ruse ili će Moskva započeti nuklerani rat. U svakom slučaju, broj mrtvih bi bio katastrofalan.

2. Rat za Baltik

Nakon Putinove aneksije Krima, Evropa je nervozna zbog mogućnosti rata s Rusijom. Prema bivšem zameniku zapovednika NATO-a ser Aleksanderu Ričardu Širefu, to je gotovo neizbežan scenario. Širef ukazuje na ruski strah od opkoljavanja od NATO-a kao iskre koja će zapaliti napetosti i u regiji do maja 2017, kad će Moskva napraviti kopneni koridor kroz Ukrajinu povezujući Krim i Rusiju, a potom napraviti invaziju na neku od baltičkih država.

Budući da su i Estonija i Litvanija članice NATO-a, to bi moglo dovesti od zapadnjačkog rata s Rusijom, a već početna bitka na Baltiku bi mogla ubiti na desetine hiljada ljudi. Osim toga, Širef veruje kako bi Rusija zapretila i s pokretanjem nuklearne bombe ako NATO pokuša da interveniše.

3. Severnokorejsko proleće

Ovog leta je visoko pozicionirani severnokorejski diplomata iz Londonu prebegao u Južnu Koreju, a to je bio samo poslednji u nizu incidenata koji upućuju na skori kolaps vladavine i režima Kim Džong Una. On se otuđio od moćnih saveznika poput Kine, više nije u mogućnosti da svojoj eliti pruža luksuz, a tehnologija jeftinih smartfona otkrila je siromašnim građanima bedu u kojoj žive prvi put.

U međuvremenu, zemlja se priprema za nestašicu uz koju bi glad iz 1994. mogla da izgleda tek kao dijeta. Rezultat bi mogla biti revolucija kakvu Severna Koreja dosad nije videla, ljudi na ulicama, vojska razbijena u različite frakcije s potpunim haosom u zemlji. Poslednji put kad je komunistička diktatura nasilno srušena bilo je u Rumuniji, gde je građanski bunt doveo do više od 1100 ubijenih u deset dana.

4. Građanski rat u Venecueli

Na ulicama Karakasa danas vlada bezakonje, brojne je stvari nemoguće kupiti, inflacija je ogromna. Protesti, nasilje, korupcija, policijska brutalnosti i akti paranoidne vlade su svakodnevni. Potencijalni kraj ove anarhije svakako je građanski rat s Madurom koji odbija da odstupi s vlasti i gladnim narodom s druge strane, a interesa u tom haosu imaju i susedne zemlje s desničarskim vlastima poput kolumbijskog ELN-a.

Takva toksična mešavina često je u Latinskoj Americi donosila krvave represije i ogroman broj žrtava.

5. Indo-pakistanski nuklearni rat

Tokom zime 2008. svet je gotovo doživeo svoj kraj. Te je godine sukob između Pakistana i Indije oko terorizma koji podupiru države gotovo eskalirao u nuklearni rat. Na kraju, hitna je globalna diplomatija morala nasilno da smiri stvari. Međutim, ove dve zemlje već su mnogo puta bile na samom rubu nuklearnog sukoba, a za očekivati je da će biti i opet. Pođu li stvari po zlu, posledice bi mogle biti katastrofalne za ceo svet.

U takvom sukobu se može očekivati kako bi Delhi, Mumbaj, Karači i Islamabad bili sravnjeni sa zemljom, što znači na desetine miliona mrtvih. Nuklearna zima bi uništila useve širom Azije, a procenjeno je kako bi od posledica gladi i zračenja moglo umreti oko dve milijarde ljudi. Šta bi mogao da bude okidač takvog užasavajućeg scenarija? Uvek sporna regija Kašmir ,oko koje se te zemlje sukobljavaju, nestabilna pakistanska država kao i teroristički napadi u Indiji.

6. Treći svetski rat

Jedina stvar koja unosi strah više nego mogući nuklearni sukob Indije i Pakistana bi moglo da bude to što bi SAD i Kina mogle da rade isto. Naročito ako se u njihov konflikt uvuku zemlje poput Filipina, Južne Koreje, Japana i drugih. Najverovatnije je kako bi područje sukoba trećeg svetskog rata bilo Južno kinesko more. U poslednjih nekoliko godina Kina se agresivno širi prema moru na štetu malih zemalja čiji su saveznik SAD. Oni su na situaciju odgovorili samo s upozorenjima Kini, a Kina je pak na to reagovala s pretnjama, očigledno je kako nijedna strana ne odstupa.

Ako to eskalira do rata, ništa više nije sigurno, ali verovatno je kako bi se ceo svet upleo, a milioni stradali, poput Drugog svetskog rata - samo sa znatno naprednijim i smrtonosnijim oružjem.

(Express.hr)