Rusija se fokusirala na informatički rat i za nju internet predstavlja ključno ratište u 21. veku

Rusija ne nudi činjenice, već gradi priče, a u pozadini svake priče je "ne veruj nikome". Kada je Švedska započela javnu raspravu o mogućem ulasku u partnerstvo sa NATO paktom, švedski zvaničnici su se suočili sa bujicom iskrivljenih i lažnih informacija na društvenim medijima, koje su potpuno zbunile javnost, piše New York Times.

Pojavile su se informacije da će NATO u Švedsku prebaciti deo tajnog nuklearnog arsenala, da bi NATO mogao iz Švedske da udari na Rusiju bez odobrenja domaće vlade, kao i da bi NATO vojnici zbog imuniteta mogli "da siluju Šveđanke bez straha od zatvora".

novine.jpg
Foto: Printscreen Avaz.ba

Kako piše "Njujork tajms", sve tvrdnje su bile lažne, ali su počele da "iskaču" po medijima, pa je ministar odbrane Peter Hultgvist morao da razuverava i građane i novinare.
Izvor tih tvrdnji nikada nije otkriven, ali analitičari, američki i evropski obaveštajci i stručnjaci veruju da iza njih stoji

Rusija, čiji je fokus sprečavanje širenja NATO. Njujorški list piše da ruski predsednik Vladimi Putin nema ekonomsku i vojnu snagu za otvoren sukob sa NATO, EU i SAD, ali da zato ulaže mnogo novca u "oružane informacije".
"Njegov cilj je da oslabi vezu između zemalja članica, seje nemir u njihovoj unutrašnjo politici, i oslabi protivnika Rusije", piše list.
Kako se navodi, priliv takvih vesti je toliki da su i NATO i EU formirali posebna tela za identifikovanje i reakciju na dezinformacije.

"Moskva vidi svetsku politiku kao sistem specijalnih operacija i iskreno veruje da je i sama meta zapadnih specijalnih operacija. Siguran sam da postoje brojni centri, neki vezani uz državu, koji su uključeni u izmišljanje ovakvih priča", kaže Gleb Pavlovski, koji je uspostavljao ruski informativni sistem prije 2008. godine.
Za ceo "informatički rat" vezana je i priča oko mejlova Hilari Klinton, za koji su u SAD tvrdili da su hakovani od strane ruskih hakera, piše Njujork tajms.

"Danas je mnogo skuplje ubiti jednog neprijateljskog vojnika nego u II. svetskom ratu, I. svetskom ratu ili u Srednjem veku. Ako uspete da uverite nekog u ono što želite, onda ga ne morate ubiti", rekao je u jednom intervjuu najpoznatiji ruski voditelj vesti Dmitrij Kiseljev.