MAJKA TEREZA U NEDELJU POSTAJE SVETICA: Jedni je zovu anđelom, drugi kažu da je mučila bolesne

Papa Franja će i formalno u nedelju, 4. septembra, na Trgu svetog Petra, proglasiti Majku Terezu sveticom.

Papa će je proglasiti sveticom pošto je Vatikan priznao dva čudesna ozdravljenja pripisana njoj, jedno u Indiji, drugo u Brazilu. Krhka figura u belom sariju s plavim rubom, lica izbrazdana borama, kretala se među bolesnima i nemoćnima.

"Malenoj rastom, velikoj u veri, Majci Terezi poverena je misija širenja Božje ljubavi prema čovečanstvu, posebno za najsiromašnije od siromašnih. Kanonizacija je prilika da se ugledamo u hrišćansku junakinju i izuzetan uzor hrišćanskog života", saopštio je Vatikan.

Agnes Gondža Bojadži, rođena je u imućnoj albanskoj porodici u Makedoniji 26. avgusta 1910. godine. Otac joj je umro kad joj je bilo osam godina, što je porodicu dovelo u teško finansijsko stanje.

Već u 12. godini Agnes je znala da želi da služi Bogu i siromašnima. Kad joj je bilo 18 godina pridružila se Sestrama Naše Gospe od Loreta, irskoj zajednici sestara koja je vodila škole u Indiji. Uzela je ime Tereza.

U Indiju je iz Dablina stigla 1929. i podučavala je u školi za devojčice u Kalkuti. 1946. godine u vozu za Dardžiling čula je Božji poziv da se pridruži Isusu u brizi za siromašne. Vatikan joj je godinu posle dopustio da napusti sestre Gospe od Loreta i otvori prvu školu u sirotinjskom delu Kalkute.

Majka Tereza dobila je 1950. dopuštenje da pokrene vlastiti red, Misionarke ljubavi, s ciljem da se staraju o onima o kojima nema ko da brine. Red danas ima 4.500 sestara i deluje u 133 zemlje.

Nije Majka Tereza bila pošteđena ni kritika. Zamerali su joj nehigijenske uslove u njenim ustanovama, izostanak medicinske pomoći onima koji pate, verski fundamentalizam, krštenja umirućih bez pitanja, prihvatanje novca od diktatora i finansijske nepravilnosti u vreme dok je njen red rastao.

U studiji kanadskih akademika tvrdi se da je ona proizvod dobrog marketinga, žena koja je za bolesne i siromašne pronalazila smeštaj u očajnim uslovima iako je imala pristup bogatstvu. List “Tajms od Indija”, izveštavajući o ovom kontroverznom eseju, prenose da je Majka Tereza pronalazila lepotu u patnji nemoćnih i da je bila više sklona da se moli se za sirotinju i bolesne nego da im pruži praktičnu pomoć.

Razočarani bivši volonter Hemli Gonzalez nije je sreo uživo, ali, kako ih on zove, "zastrašujući ostaci njenog nasleđa" ostavili su ga duboko uznemirenog.

Gonzalez je ostao šokiran slabom higijenom i medicinskom pomoći, a ni volonteri nisu dobro primljeni. Video je da časne sestre jednostavno ponovo koriste igle nakon što ih properu u vodi. Odnos prema pacijentima je takođe očajan. Pacijenti s bolestima respiratornih organa moraju da se kupaju u smrznutoj vodi jer nijedan bojler nema dovoljno vode ni za jedno kupanje. Na kraju, u celoj bolnici ne bi bilo ni jednog doktora ili školovane medicinske sestre.

"To je bila scena iz logora u Drugom svetskom ratu", kaže Gonzalez.

Ipak, za mnoge će uvek biti svetica. Kad je primila Nobelovu nagradu, odbila je banket u svoju čast, koji stoji otprilike 7.000 dolara, i tim je novcem platila božićni obrok za 2.000 ljudi. Finansijski deo Nobelove nagrade u iznosu od 192.000 dolara usmerila je u svoja dobrotvorna udruženja.

Iako je od 1949. indijska državljanka, govorila je da pripada celom svetu. Privatna pisma objavljena posle njene smrti pokazuju da je poslednjih 50 godina života imala ozbiljne dileme u svoju veru i očajavala je što je izgubila kontakt s Isusom, ali to otkriće nije umanjilo njene zasluge u očima Vatikana.

Majka Tereza umrla je 5. septembra 1997. u 87. godini, a indijska vlada priredila joj je državnu sahranu. Danas je to mesto hodočašća njenih sledbenika.

(Klix.ba)