Bila je to planetarna senzacija kad je Koka-kola 1985., nakon 99 godina više ili manje iste formule, lansirala svoj novi proizvod "New Cola". Malo je kome, međutim, bilo poznato da je sasvim novi proizvod kompanija u tajnosti lansirala još četiri decenije ranije, "White coke", i to po izričitoj narudžbi, u najstrožoj tajnosti, za najvećeg sovjetskog ratnog veterana, generala Georgija Žukova.

Mark Pendergrast napisao je u knjizi "Za Boga, domovinu i Koka-Kolu" da je gazirano piće u Drugom svetskom ratu bio artikal koji je kao malo šta drugo bio u stanju da podigne moral. I to na obe strane fronte. Zbog toga, bilo je to piće kojeg je uvek bilo premalo.

Na jednoj aukciji u Italiji Pendergrast je zabeležio da je jedna boca dostigla cenu od 4.000 dolara.

"Video sam jednom prilikom četvoricu vrlo visokih oficira kako su otvarali bocu Koka-kole", napisao je jedan vojnik u svojim beleškama, "kao da je reč o boci cordon rougea iz 1929."

Piće je postalo sinonim za SAD, simbol slatke demokratije, odnosno zašećerenog imperijalizma. U zavisnosti od toga gde je boravio onaj koji ju je pio. Koka-kola je imala uspeha kod svih i do kraja Drugog svetskog rata, podigla je 60 punionica širom Evrope i Pacifika, neretko iza neprijateljskih linija. Jedan od najvećih obožavalaca Koka-kola bio je general Dvajt Ajzenhauer,odgovoran i za snabdevanje američkih trupa, ali i za predstavljanje tog pića generalu Žukovu.

General, a kasnije maršal, Georgij Žukov bio je najodlikovaniji vojnik u SSSR, žestoki vođa koji nije imao milosti prema nikome, koji je prvo odbranio Moskvu od u istoriji nezabeleženog naleta Hitlerove ratne mašinerije, koji je potom uništio Hitlerovu vojsku oko Staljingrada, slomio opsadu Lenjingrada i na kraju nacističku vojsku progonio sve do Berlina. Onaj koji je takvog čoveka upoznao sa Koka-kolom bio je upravo Ajzenhauer.

Dvojica generala jako su se poštovala, pa mu je tako američki kolega prvom prilikom natočio svoje omiljeno piće. Sovjetski general trgnuo je iz čaše onako kako bi to učinio i sa, primera radi, votkom, zbog čega se na trenutak zagrcnuo od navale mehurića u nos, a Ajzenhauer se smejao.

Rat se ubrzo završio i Žukov je povukao svoje veze kod Amerikanaca kako bi naručio još. Problem je bio to što je Koka-kola bila zabranjena u SSSR i što bi Staljin bio jako nezadovoljan da je doznao da njegov glavni general u tolikoj meri ceni jedan od glavnih simbola imperije svog ideološkog neprijatelja. A biti onaj kojim je Staljin nezadovoljan, nikada nije bilo dobro ni po zdravlje ni po život. Žukov je zato imao posebna uputstva za svoju tajnu narudžbu.

"Nipošto ne sme izgledati kao američki proizvod. Ne stavljate to u one boce smešnog izgleda. I promenite boju", zahtijevao je Žukov.

Narudžba je išla, ne bi čovek ni danas verovao, preko samog predsednika SAD Harija Trumana, tako da je on lično angažovao jednog od glavvnih ljudi Koka-kole za Evropu Mladina Zarubicu da nađe hemičara koji će piću promeniti boju u piće savršeno bistru poput votke i potom ga pakovati u obične boce s crvenom zvezdom petokrakom.

"Moja prva pošiljka Žukovu bila je 50 paketa. Bela koka-kola za crvene Ruse. Bila je to duboka, mračna tajna", svedočio je puno godina posle Zarubica.

Tajna nije otkrivena čak ni 1957. kad ga je Nikita Hruščov prisilno penzionisao. Na tržište SSSR Koka-kola je legalno došla tek 1985., iste godine kad je u SAD lansirala New coke. U 2014. čak ni sankcije zapadnih zemalja Rusiji nisu bile u stanju sprečiti da dve milijarde pakovanja Koka-kole nađu put do 589 miliona potrošača u Rusiji i 28 susednih zemalja.

A sve je počelo sa samo jednom mušterijom i narudžbom od 50 paketa.

(Express.hr)