Punih 70 godina prošlo je od najvećeg pokušaja preživelih Jevreja iz holokausta da se osvete nacistima za počinjeni genocid, podseća AP čiji su novinari razgovarali s vođom propale zavere.

"Žalim samo za jednim, a to je da po mojim saznanjima nismo ubili ni jednog nacistu", počeo je razgovor Josif Harmatc, vođa jevrejske "osvetničke grupe" koja je 1946. godine otrovala više od 2.200 bivših SS-ovaca u američkom kampu za ratne zarobljenike, ali pritom nije uspela da ubije ni jednog.

U celoj priči ne bi bilo ništa neobično da nedavno otvoren izveštaj američke vojske o incidentu ne pokazuje da je količina arsena korišćenog u masovnom trovanju nacista u teoriji bila dovoljna da ubije desetine hiljada ljudi.
Harmac, koji danas ima 91 godinu, objasnio je za AP kako su on i 50 njegovih kolega došli na ideju da ubiju naciste.

Koja je bilo njihova motivacija, nije teško za zaključiti - hteli su da se osvete milione sunarodnika koje su nacisti ubili u logorima smrti tokom Drugog svetskog rata.

Naša misija bila je jednostavna. Ubiti Nemce. Koliko god možemo - objašnjava Harmac i doda je da "se nisu hjeli vratiti u Palestinu bez da su išta učinili i barem delomično osvetili svoje porodice i prijatelje.

Inicijativa za osvetničku akciju došla je od borca i pesnika Aba Kovnera koji je inspirisao grupu od nekih pedesetak ljudi, od kojih je većina preživela užase holokausta. Ali, njegova originalna ideja bila je da otruju vodovod u Nirnbergu što je bilo preradikalno za većinu članova grupe koji su bili svesni da bi tako ubili veliki broj nevinih Nemaca (ali i stranih vojnika i diplomata koji su bili u gradu) i tako izgubili svu podršku koju su Jevreji u tim godinama uživali od međunarodne zajednice.

Bilo kako bilo, dok je Kovner s otrovom plovio prema Evropi, bacio ga je u more zbog sumnji britanskih vlasti te je grupa prešla na plan B, užu operaciju čiji je cilj bio ubiti najgore naciste.

U sklopu te akcije nekoliko je članova grupe pod lažnim identitetima našlo posao u pekari kampa za ratne zarobljenike pokraj Nirnberga. Nakon što su dobili novu zalihu arsena od jednog Kovnerovog saradnika, trojica "osvetnika" su 13. aprila 1946. godine tokom dva sata otrovom premazali oko 3.000 vekni kruha, verujući da će tako ubiti oko 12.000 bivših SS-ovaca koji su bili u kampu.

Ali, iako je količina otrova kojom su raspolagali bila dovoljna da po nekim procenama ubije gotovo 60.000 osoba, nije umro ni jedan. Otkriveni podaci iz naknadne istrage kažu da je u pekari bilo gotovo 10 kila čistog arsena, pomešanog s vodom i lepkom da bi se lakše upilo u hleb. Dodatne laboratorijske istrage pokazale su da je arsen bio na vrhu, dnu i stranama vekni hleba, a nacisti koji su ga pojeli odreda su imali simptome slične koleri, kao što su povraćanje, proliv i teški osip na koži.

Najveća količina arsena pronađena na jednoj veknibila je 0.2 grama što bi u većini slučajeva trebalo rezultirati smrću osobe.

Verovatno se baš u tome krije razlog zašto je plan propao - zaverenici su hleb premazali prebrzo i pretankim slojevima mešavine u kojoj je bio arsen. Druga teorija, koja ne isključuje prvu, propast plana objašnjava time da je većina zatvorenika posumnjala da nešto nije u redu čim su pojeli prve zalogaje te stoga niko nije uneo dovoljno arsena u organizam da bi ishod bio smrtonosan.

Nakon napada su Harmac i ostali članovi grupe preko Čehoslovačke pobegli iz Nemačke te na kraju završili u Palestini. Iako su vlasti u Nirnbergu vodile istragu protiv Harmatc i drugog člana grupe, Leipke Distala, nakon što su operaciju detaljno opisali u dokumentarcu iz 1999. godine, odlučili su da neće podnositi optužnice za pokušaj ubistva zbog "izuzetnih okolnosti" akcije.

Što se tiče samih članova grupe, oni jedino žale što nisu nikoga ubili:

"Ako se čime ponosim, to je činjenica da sam bio član te grupe. Da smo se nakon takvih užasa vratili rutini bez da smo pomislili na osvetu tim gadovima bilo bi nezamislivo. Morali smo odgovoriti tim životinjama", zaključuje jedan od njih.

(Jutarnji)