Šeik Kaled Omran, glavni sekretar Veća za fatvu Univerziteta Azhar u Kairu, čije su smernice poznate kao opštevažeće za sve sunitske muslimane, nedvosmisleno odgovara na pitanje moraju li muslimanke pokrivati lice.

Šeik Kaled Omran nosi odeću koja priliči njegovoj službi. Njegova glava je ukrašena crvenim fesom koji je obmotan belim platnom. Nosi kaftan i tamni ogrtač. Fes i kaftan pokazuju da je on verski učitelj na Azharu i to nije odeća koju privatno nosi. Jer, privatna odeća je, smatraju učenjaci sa univerziteta u Kairu, privatna stvar. Kada je reč o ženama, šerijatski zakon, kaže Šeik Kaled u intervjuu za Dojče vele propisuje samo tri stvari.

U svetom Kuranu i suni, u sačuvanim izjavama proroka Muhameda, postoje pravila oblačenja - posebno za žene. Odevni predmet ne sme isticati liniju tijela, ne sme otkrivati telo i na sme biti usko pripijen uz telo. I da odeća ne bi trebalo da pokriva ruke i lice.

Dakle, ne nikab? Ne burka? Ne veo koji pokriva lice?

Što se tiče vela koji potpuno pokriva lice, takozvanog nikaba, ni Kuran ni suna ne obvezuju ženu da ga nosi. Zato kažemo da je nikab tradicija, običaj koji potiče iz nekih zemalja i koji se u njima uvrežio, ali to ne stoji u načelima šerijatskog prava. Samo su žene proroka Muhameda morale pokrivati lice. To je bio izuzetak koji je važio pre 1.400 godina.

Da li bi se moglo iz toga zaključiti da muslimanke danas, bilo da je reč o Bliskom istoku ili Evropi, žele biti što bliže Muhamedu i zbog toga tvrde da je veo koji pokriva lice simbol islama?

Ovaj izuzetak nije opravdanje za kopiranje! Izuzetak važi samo za prorokove žene. Ako šerijatsko pravo kaže da ovo posebno pravilo, da se pokriva lice, važi samo za proroka i njegove žene, onda druge muslimanske žene to ne smeju da koriste za opravdanje da to oponašaju. Reč je samo o proroku!

Znači li to da je veo koji pokriva lice antislamski? Znači li to da je žena koja nosi nikab prekršila pravila vaše vere?

Žena koja je odrasla u društvu u kojemu je uobičajeno nošenje nikaba, ima pravo s verskog stanovišta sama odlučiti hoće li nositi nikab ili neće. Ali to ne sme gledati kao verski čin. Jer bi to onda bio problem.

Traži li onda Univerzitet Azhar od svih potpuno pokrivenih žena širom sveta da odbace burku i nikab?

Sve što smo mi u istraživanjima o potpunom pokrivanju žena u islamskoj filozofiji našli dovelo nas je do zaključka da je to tradicija. Učenjaci su različitog mišljenja o nikabu kada su u pitanju bezbednost i zaštita žena. Jedni kažu da ih on štiti. Drugi kažu: ne, to je verski fanatizam! Neki od njih kažu da je nikab, zapravo, izmišljotina koje u našoj veri uopšte nema. I da on nije dopušten ni ženama ni muškarcima. Postoje, doduše, krajevi, na primer pustinje, gde je to u određenim okolnostima dopušteno i to zato što ih to štiti, recimo u peščanoj oluji. U ostalim slučajevima nikab je izraz verskog fanatizma koji se ne može prihvatiti!

Treba li onda veo kojim se pokriva lice biti zabranjen?

Neki učenjaci smatraju da u nekim društvima nikab za žene predstavlja zaštitu. U tom bih slučaju rekao: dobro, neka ga nose. Ali kad nikab nanosi štetu nekom društvu, kada on služi kao maska za izvođenje terorističkih napada, onda sam za to da se zabrani.

Na Univerzitetu u Kairu je predavačicama zabranjeno pokrivati lice...

Zabrana je naprosto neophodna jer kada neka predavačica stoji pred studentima kako bi im prenela nastavni sadržaj, onda u sredstva komunikacije sa studentima pripadaju i mimika i gestikulacija. Osim toga, mimika je primarni međuljudski način komunikacije, a možemo je razumeti samo ako vidimo lice žene. Dekan Univerziteta u Kairu stoga je doneo pravilnu odluku i mi ga u njoj podržavamo.

(Jutarnji/DW)