Pleme Fore s Papue Nove Gvineje 1950-ih bilo je pred izumiranjem zbog misteriozne bolesti koju su oni nazvali kuru, a tek je 1961. Širli Lindenbaum otkrila pravi uzrok bolesti...

Pleme Fore s Papue Nove Gvineje 1950-ih bilo je pred izumiranjem zbog misteriozne bolesti koju su oni nazvali kuru što u prevodu znači drhtanje. Od kurua su uglavnom obolevale žene i deca, a mnogi stariji članovi plemena bili su uvereni kako se radi o prokletstvu. Pleme je brojalo 11.000 članova, a bolest kuru im je svake godine uzela oko 200 ljudi. Bili su svesni da im je opstanak nesiguran.

Oboleli bi postali potpuno nesposobni u roku od godinu dana od pojave prvih simptoma. Počelo bi s problemima pri hodanju, a nesrećni pacijenti na kraju nisu imali nikakvu kontrolu nad telesnim funkcijama. Nisu više imali ni kontrolu nad emocijama, pa su bolest zvali i "bolest smeha".

Situacija je bila toliko grozna da su u nekim selima pomrle sve mlade žene.

Spas im je stigao u liku Širli Lindenbaum, antropologa sa univerziteta u Njujorku. Ona se 1961. zaputila u Papuu Novu Gvineju i obilazila selo po selo u potrazi za odgovorom koji njene kolege nisu mogle da otkriju godinama. S obzirom na to da nisu mogli da pronađu odgovor zaključili su da je bolest genetska.

Ali, posle terenskog istraživanja Lindenbaum je otkrila da bi odgovor mogao da se krije u činjenici da Fore jedu svoje mrtve. U brojnim selima pokojnike bi skuvali i pojeli, jer su smatrali da je bolje da ih pojedu ljudi koji su ih voleli nego crvi i insekti.

Tela su uglavnom jele žene jer su verovali kako ženska tela sposobnija da pripitome opasne duhove za vreme pogrebnih ceremonija. Te žene bi pripremale mozak s paprati i kuvale ga u bambusu.

Oni su pekli i jeli celo telo, sve osim žuči. Žene bi ponekad i svojoj deci davale "grickalice".

Lindenbaum je uspela da uveri biologe da je kanibalizam verovatno uzročnik bolesti, a oni su otkrili kako se radi o neurološkoj bolesti koja se prenosi jedenjem zaraženog tkiva. Pose ovog otkrića Fore su prestale da jedu svoje mrtve.

Inače, starosedioci Papue Nove Gvineje bili su odsečeni od ostatka sveta sve do 1930-ih kad su na njih naišli australijski lovci na zlato.

(npr.org/ 24sata.hr)