Hitler je u njima video oslonac društva, a naprosto nije smatrao da trebaju da radie, već im je zadatak bio da rađaju što više dece - za šta im je dodeljivao i ordenje.

Kao i u svemu drugom u životu, nacisti su vrlo dobro znali šta žele od svojih žena i nisu se nimalo libili da to direktno traže.

Najbitnija uloga žena je svakako bila ona majčinska, koja bi za posledicu povećavala arijevsku rasu, donela više radne snage i omogućila Nemcima da zavladaju svetom kao superiorni.

Jedan od prvih zakona koje je Hitler doneo bio je onaj iz 1933., tzv. Zakon o podsticanju braka. Prema njemu, država je pozajmljivala 1.000 maraka, što je tada iznosilo prosečni devetomesečni prihod. Čak 800.000 novopečenih bračnih parova to je oberučke prihvatilo. Osim toga, postojao je i način kako se moglo izbeći vraćanje novca - rođenje jednog deteta smanjivalo je dug za 25 odsto, dvoje dece 50 odsto, a s njih četvoro čitav dug bio bi izravnat - što je bio vrlo dobar način podsticanja nataliteta.



Postojao je i dugoročni cilj - kako je Nemačka rasla bilo joj je potrebno sve više vojnika, jer je rastuća populacija zahtevala da mladi dečaci postanu vojnici, a mlade žene majke. Da se ideja "lebensrauma" ostvari, Nemačkoj je bilo potrebno toliko stanovništvo koje može da popuni ogromne praznine istočne Evrope. Ta je politika uzela toliki zamah da se 1943. razmišljalo i o uvođenju zakona prema kom bi svaka plodna žena morala da ima četvero dece, od kojih bi njihovi očevi morali biti "rasno čisti".

Hejnrih Himler, vođa SS, bio je velik zagovornik te ideje. Otac te dece nakon ispunjenja kvote s jednom ženom tada bi bio "pušten" iz braka kako bi mogao da oplodi još žena. Ipak, zakon nije nikad odobren jer se strahovalo da bi rezultirao društvenom anarhijom.

Na rođendan svoje majke, Hitler koji je čitav život veličao i patio za njom, odlučio je da dodjeljuje tzv. Majčinski krst ženama koje su izrodile najviše dece.

Zlatni krst bi dobile žene koje su rodile čak osmoro dece, srebrni se dobijao za šestoro dece, dok je bronzani bio namenjen onima sa "samo" četvoro dece.
Izuzev nekoliko specifičnih poslova, Hitler nije video nikakvog smisla u tome da žene rade, njihova je uloga bila da budu odlične majke i supruge svom mužu, a to su mogle biti jedino ako su apsolutno posvećene kući, deci i njemu. Od najranijeg doba devojčice su u školama učile kako sve "dobre Nemice" treba da se udaju mlade i usreće svog supruga.



"Misija je žena da budu lepe i donose decu na svet. To uopšte nije tako nemoderno kako se čini. Ženka ptie ulepšava se za svog mužjaka i za njega snese jaja. U zamenu, mužjak se brine o njoj skupljajući hranu i čuva je od neprijatelja", napisao je Jozef Gebels 1929. godine.

U Vejmarskoj Nemačkoj bilo je oko 100.000 ženskih učiteljica, 3.000 doktorica i oko 13.000 muzičarki. Već kroz nekoliko meseci nakon Hitlerovog dolaska na vlast, brojne žene doktorke i državne službenice su dobile otkaz, a to je isto sledilo i advokaticama. Početkom Drugog svetskog rata retke su žene imale posao sa punim radnim vremenom. Ipak, zbog nedostatka osposobljenih ljudi, 1937. je donet zakon prema kom su žene morale odraditi "godinu dužnosti", u kojoj su patriotski trebale besplatno raditi kako bi pomogle nacističkom "ekonomskom čudu".

Kao domaćicama i majkama, njihov život se mogao lagano kontrolisati, a savetovano im je da ne nose šminku ili pantalone. Nije bilo dopušteno farbati kosu ili nositi minival, jer se verovalo da to može imati loš uticaj na zdravlje, a posledično i na plodnost. Ženama se strogo zabranjivalo da mršavet - jer se smatralo da je jača građa najbolja za donošenje zdrave i jake dece na svet, a mršave žene će imati puno komplikacija u trudnoći. Iz istog razloga nije se smatralo dobrim da puše.

(Express.hr)