PONEDELJAK: DANAS UBIJAJU SVE, NADAM SE DA ĆU POBEĆI: Ovako izgleda život u strahu pod džihadistima

"Ahmed" je bio student mašinstva na univerzitetu u Mosulu kada je samoprozvana Islamska država okupirala njegov grad u junu 2104., od tog trenutka sve se promenilo...

Ponedeljak: "Oni ubijaju sve"

Danas sam upoznao krijumčara. Nadam se da ću uspeti da pobegnem u narednih nekoliko dana. Plašim se, jer put nije 100 odsto bezbedan. Ako naiđemo na džihadiste bićemo u velikoj nevolji. Ali imamo ljude koji će nam dati znak kada put bude bezbedan. Poželi mi sreću!

Život pod ID nije nimalo dobar. Muškarcima nije dozvoljeno da se briju i moraju da nose kratke pantalone. Ne smemo da pušimo, a žene moraju da nose nikab i pokriju ruke. Osim toga, zabranili su internet u kući i telefoniranje.

Zabranjena nam je televizija, jer kako tvrde većina satelitskih kanala je protiv muslimana. Ali, svi zapravo znaju da žele da sakriju gubitke. Ako prekršiš pravila dobiješ batine, ili ideš u zatvor, a da bi izašao moraš da platiš.

Kada je 2014. Islamska država preuzela kontrolu nad Mosulom, niko nije znao ko su oni. Mislili smo da su plemenski borci koji pružaju otpor zbog patnji koje je izazvala iračka vojska. Onda su tada proglasili kalifat i počeli da nameću zakone koji se nikome nisu svideli.

Sada svi znaju ko su. Njih zanimaju samo sopstveni interesi. Ubijaju svakog ko im se protivi. Uništili su istorijske spomenike u gradu. Ljudi su ih odbacili i sada čekaju dan kada će ih osloboditi iračka vojska.

Utorak: "Nema posla, nema plate"

Prijatelj mi je ispričao kako je jutros otišao do prodavnice i video kako su džihadisti pogubili trojicu muškaraca samo zato što su rekli da ID gubi. Zaista je šokantno da čuješ tako nešto. Ubijaju ljud iz trivijalnih razloga. Izvrću Božje reči zbog sopstvenog interesa.

U prošlosti sam s prijateljima izlazio, igrali smo fudbal i zajedno učili. Sada je većina mesta gde smo izlazili zatvorena. Kada izađem, trudim se da budem pažljiv i da se ne udaljavam previše, ne odlazim na javna mesta jer tamo nije bzbedno.

Danas nam je majka napravila divne kolače. Nekad možemo da kupimo sastojke na pijaci, ali su veoma skupi. Ljudi preživljavaju od lokalnih proizvoda koje sami gaje. Lako dolazimo do povrća, ali je veoma teško nabaviti brašno, šećer i pirinač, zato što su skupi. Ljudi nemaju novca. Nema posla, pa nema ni plata.

Sreda: "Uzimaju nam kuće"

Danas mi nedostaje fakultet i prijatelji. Od dolaska džihadista sve je pošlo na zlo. To je sada mesto na kome njihove vođe održavaju sastanke. Laboratorije i skladišta koriste za proizvodnju i čuvanje “bombi zamki”.

Džihadisti su konfiskovali kuće čiji su vlasnici pobegli. Zloupotrebljavaju civile kako ih koalicioni avioni ne bi gađali. Koalicione snage su bombardovale mnoge kuće pošto ih je zaposela Islamska država. Ljudi su zbog toga zabrinuti i očajni. Islamska država ne mari za narod. Naprotiv, priželjkuju vazdušne napade kako bi podbunili ljude protiv koalicije. Ali, ljudi su svesni toga...

Četvrtak: Svi moramo da skrivamo telefone

Džihadist idu od kuće do kuće i pretresaju ih u potrazi za mobilnim telefonima. Žele da saznaju ko je u kontaktu s koalicijom. Jednom prilikom su uhapsili čoveka samo zato što su mu našli telefon u džepu.

Da mi se to ne bi desilo, sakrio telefon na tajnom mestu. Ne osećam se bezbedno ni kod kuće. Ako ti nađu telefon u džepu, mrtav si čovek. Ako nosiš telefon u džepu, imaš osećaj kao da nosiš nuklearno oružje.

Petak: "Zaista je napeto"

Danas sam bio u džamiji. Tamo su nas čekali džihadisti koji su pokušali da vrbuju ljude, ali nikome nije stalo. Bio sam u dilemi da li da ostanem ovde i sačekam iračke snage, ili da rizikujem i pobegnem?

Želim da pobegnem, ali mi neće biti mnogo bolje, jer će me iračke snage strpati u kamp. Niko ne sme da napusti kamp, osim ako nema sponzora - Kurda ili nekoga iz vlade.

Situacija je zaista napeta trenutno. Živim u nadi se da će u narednih nekoliko dana put biti bezbedan i da ću uspeti da pobegnem jer više ne mogu da izdržim.

(BBC)