Policajci širom SAD zloupotrebljavaju poverljive baze podataka kojima raspolažu, kako bi došli do informacija o svojim ljubavnim partnerima, poslovnim saradnicima, susedima, novinarima i drugima, iz razloga koji nemaju nikakve veze sa radom policije, navodi AP, koji je sproveo istragu o tome

Policajci ponekad, motivisani razmiricama sa ljubavnim partnerom, ličnim sukobima ili voajerskom znatiželjom, i sami prekoračuju granice zakona upuštajući se u špijuniranje, a u najekstremnijim slučajevima koriste informacije da nekoga uznemiravaju, prate ili, pak, trguju tim podacima, pokazuju rezultati istrage američke agencije.

AP napominje da nijedna služba ne prati koliko često dolazi do ovakvih zloupotreba, ali da je, zatraživši podatke od državnih agencija i policijskih uprava u velikim gradovima, utvrdio da su policajci koji su posegli za zloupotrebama otpušteni, suspendovani ili su sami dali otkaz u više od 325 slučajeva od 2013. do 2015. godine.

Neprecizirane disciplinske mere primenjene su u više od 90 slučajeva, u koje je AP imao uvid, ali u mnogim drugim slučjevima nije jasno da li je do kažnjavanja policajaca koji su počinili prestup uopšte došlo.

Broj zloupotreba je zasigurno daleko viši, a mnogi slučajevi prolaze neopaženo, konstatuje američka agencija.

Među kažnjenima je policajac iz Ohaja koji je tražio informacije o bivšoj devojci i priznao da ju je pratio, kažnjen je i policajac iz Mičigena koji je tragao za adresama privlačnih žena, a mere su primenjene i protiv dva policajca iz Majamija koji su tražili podatke o novinaru koji je o njihovoj policijskoj upravi objavio "ne baš lepu priču".

Ovakve zloupotrebe su samo mali deo miliona svakodnevnih pretraga baza podataka tokom kontrola u saobraćaju, krivičnih istraga i rutinskih policijskih provera, pri čemu se zloupotrebljavaju sistemi koji pružaju informacije o osumnjičenim krivcima, ali i o građanima koji poštuju zakon, zaključuje američka agencija.

AP je istragu sproveo u 50 država i oko 30 najvećih policijskih uprava u SAD, a tokom istrage su neke države odbile da objave informacije, dok je na primer Florida prijavila stotine slučajeva zloupotreba baza podataka o vozačima, ali nije navela koliko često su policajci podvrgnuti disciplinskim merama.

Zvaničnici objašnjavaju da sumnjivi slučajevi često prolaze neopaženo jer nema mehanizma kojim bi se nelegitimne pretrage automatski odvojile od legitimnih.