OVAJ GOVOR KOŠTAO JE KENEDIJA GLAVE: Bivši predsednik otkrio ko vlada svetom, pa doživeo tragediju

Govor američkog predsednika Džona F. Kenedija o medijima i tajnim društvima koji je održao 27. aprila 1961. godine, u prostorima poznatog hotela Astoria u Njujorku, stajao ga je života, misle mnogi.

Nekoliko sati nakon atentata uhvaćen je bivši marinac Li Harvi Osvald. Ubrzo je i optužen za atentat. Osvald je tvrdio da je nedužan, ali to nije imao prilike da dokaže pred sudom, jer je dva dana kasnije u policijskoj stanici pred TV-kamerama ubijen od strane Džeka Rubija, vlasnika noćnog kluba povezanog sa organizovanim kriminalom.

Kenedi je u tom svom obraćanju prokazao neke stvari koje se događaju iza zavese. Na početku govora je objasnio kako funkcionišu mediji… Krenuo je dalje i otkrio ono najzanimljivije.

"Sama reč tajnost, suprotna je slobodnom i otvorenom društvu. I mi smo kao ljudi, po svojoj prirodi i istorijskom nasleđu suprotstavljeni tajnim društvima, tajnim zavetima i tajnim procedurama. Odavno smo odlučili da opasnost od prekomernog i neovlašćenog skrivanja određenih dokumenata daleko nadilazi opasnost koja je u startu dovela do takvih mera", kazao je davne 1961. godine Kenedi.

"Tu je i smrtna opasnost od situacije da će potreba za povećanom sigurnosti biti zloupotrebljena od onih koji nestrpljivo čekaju da je povećaju do samih granica cenzure i prikrivanja. To je nešto što ne nameravam da dopustim", rekao je Kenedi i dve godine kasnije, verovatno provodeći svoje reči u dela, ubijen.

"Tražim od svakog izdavača, urednika i novinara da preispita svoje standarde i prepozna prirodu opasnosti koja se nadvila nad nama", kazao je.

"Na globalnom planu smo suprotstavljeni monolitnoj i bezobzirnoj zaveri koja prvenstveno počiva na prikrivenoj nameri da proširi svoju sferu uticaja; na infiltraciji umesto invaziji; na subverziji umesto izboru; na zastrašivanju umesto slobodi izbora; na gerili u noći umesto vojnicima u svetlu dana… to je sistem koji vrbuje ogromne materijalne i ljudske resurse i stvara konstrukciju usko povezane efikasne mašine koja objedinjuje ekonomske, vojne, diplomatske, naučne i političke operacije. Njihove pripreme su skrivene, a ne objavljene. Njihove greške su skrivene, a ne u naslovima. Oni koji se ne slažu s njima su ućutkani, a ne pohvaljeni. Nema glasine, ne govori se o troškovima, niti jedna tajna se ne otkriva", rekao je tada.

Zapravo, posle Džona F. Kenedija cela dinastija Kenedi je slomljena. Njihov porodični album obojen je u boju žalosti, crnu. Posle Džona, ubijen je i njegov mlađi brat Robert, američki senator koji se kandidovao za predsednika i to baš u jeku kampanje, 1968. godine. Nesrećna sudbina zadesila je i njegove sinove. Džo je doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj je jedna njegova saputnica ostala paralizovana.

Drugom Robertovom sinu, Majklu, seks-skandali nisu bili strani, a 1997. godine poginuo je sa samo 39 godina. Koban je bio udarac u stablo na skijalištu u Aspenu. Dejvid Entoni završio je u paklu zavisnosti o drogama iz kogs nije uspeo da se izvuče. Presudila je velika porcija heroina, predozirao se, a bilo mu je tek 28 godina.

Mnogo je obećavao sin američkog predsednika, Džon Ficdžerald Kenedi mlađi. Uzoran mladić i adrenalinski zavisnik stradao je u vazduhoplovnoj nesreći zajedno sa suprugom Loren Gejl Baset.

Jedini preostali Kenedi, treći brat, Edvard umro je 2009. godine nakon duge i teške bolesti, od raka mozga. Posle atentata na Džona i Roberta Kenedija, primao je pretnje smrću od sredine 1960-ih godina. Saznalo se to nakon što je FBI objavio tajne dokumente.

U aprilu 1969. tokom leta iz Aljaske u strahu je rekao "Ubili su Džeka, ubili su Bobija, a sada pokušavaju da ubiju mene…"

(Dnevno.hr)