ZAGONETKA STARA 130 GODINA VODI DO SKRIVENOG BLAGA: Ko reši Bejlove šifre postaće milioner!

Bejlove šifre su tri teksta koji čine svojevrsnu mapu koja bi trebalo da vodi do lokacije gde je sakriveno najveće blago u istoriji SAD - hiljade kilograma zlata, srebra i dragulja čija se vrijednost broji u milionima dolara.

Priča o Baeleovim šifrovanim tekstovima prvi put se spominje 1885. u jednom novinskom članku koji navodi kako je čovek po imenu Tomas Džeferson Bejl zakopao vredno blago na tajnoj lokaciji u okrugu Bedford, saveznoj državi Virdžiniji, još 1820-ih godina.

Prema tom članku blago je pripadalo Amerikancu koji ga je početkom 19. veka pronašao u rudniku na severu Santa Fea, koji je u to vreme bio španska provincija, u predelu koji bi danas verovatno spadao pod državu Kolorado. Bejl je bio vođa grupe koju je činilo 30 pustolova iz Virdžinije koji su naleteli na bogati rudnik zlata i srebra dok su lovili bizone. Preveli su 18 meseci kopajući blago, a Bejl je bio zadužen da transportuje blago natrag u Virdžiniju i zakopa ga na tajno mjesto.

Beale je u više navrata posetio tajnu lokaciju, spremio blago, a potom napisao tri poruke u kojima je objasnio o kakvom se blagu radi te kome pripada. Zatim je sve spremio u metalnu kutiju i 1822. godine je predao čoveku od poverenja, vlasniku lokalnog hotela Roberu Morisu. Bejl je Morisu rekao da kutiju ne otvara, osim u slučaju ako se on sam ili neko od njegovih prijatelja ne vrati za 10 godina. Morisu je naknadno u pismu obećao da će njegov prijatelj iz Sent Luisa poslati ključ za dešifrovanje tekstova, ali to se nikad nije dogodilo.

Moris je kutiju godinama predano čuvao, a kad se Bejl nije pojavio ni 23 godine kasnije, odlučio je proveriti šta se nalazi unutra. Kad ju je 1845. otvorio pronašao je dva pisma od Bejla i nekoliko stranica šifrovanog teksta razdvojenog u tri dela. Bacio se na dešifrovanje sadržaja, ali ni nakon jedne decenije nije bio ništa bliže odgovoru.

Pre smrti, Moris je kutiju predao nepoznatom prijatelju. On je uz pomoć Deklaracije nezavisnosti uspeo da dešifruje drugu poruku, koja opisuje sadržaj blaga i državu u kojoj je skriveno. Kako nije mogao otkriti ključ za dešifrirovanje prvog i trećeg teksta, taj je nepoznati muškarac 1885. Bejlova pisma i šifrirovane poruke javno je objavio u novinskom članku koji potpisuje Džejms B. Vard.

Objava članka digla je pravu prašinu, a razni lovci na blago i danas istražuju tu oblast i neretko rade ilegalna iskopavanja u nadi da će baš oni pronaći blago.

I dan danas vodi se rasprava jesu li Bejlove šifre stvarne ili su prevara. Neki stručnjaci sumnjaju u autentičnost članka objavljenog 1885. Upoređujući objavljeni članak i šifrovana pisma, stručnjaci su uočili sličnost u stilu pisanja (gramatika, interpunkcijski znakovi, rečnik) zbog čega neki veruju da su Tomas Džeferson Bejl i Džejms B. Vard ista osoba.

Podatke o postojanju tajanstvenog Tomasa J. Bejla iz Virdžinije nemoguće je pronaći, delimično zbog toga što nema popisa stanovništva u Virdžiniji sa početka 1800-e. Neki veruju da je cela priča spletka Džejmsa B. Varda koji je objavljujući članak o zakopanom blagu hteo da zaradi koji dolar.

Članke je prodavao po 50 centi (tadašnja vrednost oko 13 dolara) i nema sumnje da je očekivao dobru prodaju.

(24sata.hr)