(VIDEO) KOSA ĆE VAM SE DIĆI NA GLAVI: Ovim ljudima su mesecima uljezi živeli neopaženo u kući

Dom bi trebao da bude mesto gde se osjećamo najsigurnije. Ipak, ovo su priče o ljudima kojima su uljezi živeli pod sopstvenim krovom

Skrivao joj se ispod kreveta

Karlo Kasteljanos-Feria upoznao je Mišel Fredenburg-Onio u bolnici u Vašingtonu gde su oboje radili. Ona je bila šefica fizikalne terapije, dok je on bio vratar. Karlo je postao opsednut njom u tolikoj meri da je počeo da je prati. U jednom trenutku, domogao se njenih ključeva i izradio duplikat. Tako je dobio pristup njenom stanu, a ključeve joj vratio tako da ne primeti.
Jednog dana je otišao u stan i ugradio mini kameru na ormar u spavaćoj sobi, ali je čuo da je sa dečkom došla kući pa se brzo sakrio ispod kreveta. Tamo je proveo nekoliko dana pre nego što ga je Mišelin dečko uhvatio - ispod kreveta je imao kondome, rukavice od lateksa i kabl za struju. Uhvatili su ga i nakon toga pretražili njegov stan - u njemu se nalazio "oltar" koji je posvetio Mišel sa njenim fotografijama, video kaseta s njenog prvog venčanja, neki njeni komadi odeće... Po toj je priči je nastao i horor film nazvan "Under the bed".

Bivši je imao "na oku"

U decembru 2014. žena iz Kalifornije je bila zabrinuta zbog čudnih događaja u svom domu. Bila je sigurna da to ima veze sa njenim bivšim dečkom, 27-godišnjim Miguelom Luaom. Sumnjala je da joj je provalio u kuću, krao joj stvari, premeštao ih - uglavnom izluđivao je. Jedne večeri stavila je mobilni na punjač i otišla da spava, a usred noći kod odlaska u toalet primietila je telefona nema na punjaču.
Otrčala je do telefona i pozvala policiju, a oni su pronašli Miguela u ventilacijskim cevima koje su bile povezane sa tavanom. Ljubomorni je nadgledao jadnu ženu, a možda se ne bi ni otkrio da je mogao suzdržati svoju znatiželju i ne kopati po mobilnom. Priznao je policiji da je motiv bio želja da sazna dopisuje li se ona sa nekim drugim. Dobio je uslovnu kaznu, obavezno lečenje i zabranu pristupa.

Nije duh, već čovek

Teodor E. Konejs imao je velikih finansijskih problema 1941. godine, i nakon što se obratio svima kojima je mogao za pomoć i bio odbijen, prisetio se starog prijatelja Filipa Pitersa, kog nije video godinama. Došao je do njegove kuće u američkom Denveru i pronašao je praznu i otključanu. Filip je za to vreme bio u poseti svojoj ženi u bolnici. Konejs je tako sam ušao u kuću, malo istraživao po njoj i pronašao mala vrata koja vode u omalenu tavansku sobu.
Odlučio je da neće čekati starog prijatelja, već se jednostavno useliti u to potkrovlje gde će mu biti bolje nego na putu usred zime. Konej je bio nizak čovek i to mu je olakšavalo kretanje, a s tavana je silazio kad bi Filip izašao iz kuće. Tada bi se poslužio njegovim jelom i toaletom. Nakon mesec dana takvog života, problem je nastao nakon što je Konejss pogrešno pretpostavio da je Filip izašao pa je krenuo da kuva dok je ovaj zapravo spavao. Nakon što se probudio, nije ga prepoznao već je zgrabio pištolj misleći da je običan lopov. U kratkom obračunu Konejs je uspeo da dođe do pištolja i upuca Filipa.
Ali, čak ni tada nije odlučio da se iseli, a policija je bila u čudu kako je uboji uspeo da izađe iz zaključane kuće. Nakon što se u kuću vratila Filipova žena, sve su kućne pomoćnice odlazile jer su bile uverene da je kuća opsednuta. Naime, u gradu se pričalo da gore svetla i vide se pokreti u vreme kada u kući nema nikog. Naposletku, policija je počela da nadzire kuću, a Konejs je uhvaćen tek 11 meseci nakon useljenja - policajci su primetili da njegovo lice viri iza zavesa, ušli su u kuću i zatekli ga kako se penje na mali tavan. Dobio je doživotnu robiju.

Uljez je živeo u dva kvadrata

U Vašingtonu je 73-godišnja Velma Kelen bila vrlo zbunjena kada su neobične stvari počele da se dešavaju u njenoj kući. Pronašla bi otvorena spoljna vrata mada ih je zaključala, često je znala da oseti neobičan miris, a u zimu je počela da primećuje probleme sa grejanjem. Tada je pozvala majstora da proveri cevi, a on je pronašao nešto vrlo zanimljivo u oknu ispod ventilacije.
Naime tamo, u svega dva kvadrata, nalazila se "soba" u kojoj je neko očigledno živeo. Osim odeće i ćebeta, pronađeno je i nekoliko praznih boca alkoholnog pića, kao i nešto marihuane. Budući da je prostor bio nizak, neko je mogao da boravi tamo samo čućeći, sedeći ili klečeći, a policija veruje da je "opsedanje" trajalo barem godinu dana. Što je još neobičnije, ni jedan od tri Velmina psa nije nanjušio niti lajao zbog uljeza.

(Express.hr)