Njegova priča možda je i najpotresnija koja dolazi iz Južnog Sudana, regije u kojoj gotovo niti jedan zločin nije stran

"Mrtvi mi i dalje govore. Dolaze mi u snovima i pitaju sećam li se vremena koje smo proveli zajedno. Govore mi da nikad ne zaboravim", kaže trinaestogodišnjak, koga su vojnici krajem prošle godine zatvoriliu metalni kontejner.

Njega i još desetak starijih muškaraca uhvatila je vojska Južnog Sudana dok su vodili krave na pašu. Električnim kablovima su ih tukli i naterali u stari kontejner koji je nekad služio kao skladište. Kada su zalupili vrata, njihov svet se sveo na manje od petnaest metara kvadratnih. "Bilo je užasno vruće. Pošto niko nije ni proveravao da li smo živi, shvatili smo da će nas ubiti", priča anonimni dečak za Tajm.

kontejner.jpg
Printscreen Time.com 

Tri puta su se još vojnici vraćali i svaki put doveli još ljudi. Na kraju je bilo najmanje 53 ljudi u manje od 15 kvadrata. "Nisi mogao da se pomakneš. Ako si stajao nisi mogao da sedneš, a ako si sedeo nisi mogao da ustaneš", priseća se tog užasa dečak.

Gušili su se jer nije bilo vazduha, a vrućina je bila nepodnosna. U Južnom Sudanu temperature dostižu i do 40 stepeni, a u kontejneru je bilo kao u paklu. Neki zaroblenici lupali su po kontejneru i preklinjali vojnike da im daju vode. Nitko nije odgovarao na pozive upomoć. Dečak se sklupčao u blizini ulaza, ali je bio previše preplašen da išta uradi. Muškarci oko njega nisu imali previše izbora i često su mu mokrili po glavi. Neki su i povraćali. Kada bi neko pao u nesvest, srušio bi se na dečaka. Kada su umrli, ostali bi da leže gde su pali.

Kada su vojnici sutradan otvorili kontejner svi su već pomrli. "Bili su naslagani jedni na drugima. Tela su im promenila boju", priča Sara. Ona je iz daljine posmatrala što se događa, ali je zamolila da se objavi samo njeno ime kako je ne bi proganjali isti ti vojnici. Njen muž i zet bili su među mrtvima. Videla je vojnike kako izvlače šokiranog dečaka između mrtvih tela.

Ler je grad od desetak hiljada stanovnika na severu Južnog Sudana gde se dogodio ovaj užasan zločin. Međutim, bez obzira na brutalnost ubijanja, daleko je to od jedinog zločina. Kada je jedan istraživač posetio petnaestak sela u okolini Lera, svako domaćinstvo mu je potvrdilo da je barem jedan muškarac iz porodice ubijen a većina žena rekla je da su silovane.

Reporteri magazina Tajm nedavno su posetili narodnu kuhinju u obližnjem Tonjoru gde se skupljaju izbeglice iz Lera i okolnih mesta. Više od 20.000 ljudi pre zore stane u red i čeka hranu. Ceo dan stoje na vrelom suncu kako bi dobili barem nešto za jelo. Jedna žena pokušala je da podvali i gomilu stare odeće držala kao da je dete, ali su je otkrili i nisu joj dali još hrane.

Malo dalje, Nadit Manjang (28) stoji u redu sa svoje četvoro dece. Suprug joj je ubijen prošle godine u napadu na selo. Naoružani muškarci vratili su se nekoliko meseci kasnije kako bi pokrali sve što je ostalo. "Uzeli su nam čak i viljuškee", priča Manjang. Priseća se i kako su je vojnici oteli i silovali. Zatim su je natjerali da zakolje vlastitu kravu i spremi im da jedu.

sudan.jpg
Printscreen Time.com 

Nekada su ljudi imali velike planove za Južni Sudan. Nekada su ljudi s nadom gledali u budućnost. Južni Sudan bogat je naftom, a dok su bili deo Sudana decenijama su ratovali protiv sunarodnika sa severa."Oni su porobljavani i prodavani. Oni su mučeni i silovani i ubijani. Sada veruju da imaju pravo na nezavisnost. I to na nezavisnost odmah", govorio je Džordž Kluni početkom 2011. godine.

Južni Sudan izglasao je nezavisnost, ali trebalo je manje od dve godine da se pojave nesuglasice u vlastia. Krajem 2013. godine počeo je građanski rat koji ne posustaje, uprkos naporima međunarodne zajednice usprkos. Milioni ljudi gladuju, hiljade i hiljade su u izbeglištvu, a nitko ne zna razmere zločina koje čine i jedna i druga strana.
Sudbina dečaka s početka ove priče gotovo je jednako tragična.Kada su vojnici shvatili da je on preživio, dali su mu hranu i čaj. Čak su mu ponudili vodu da se opere. Posle kraćeg ispitivanja pustili su ga i čak vratili 15 od 16 krava koje je čuvao u znak izvinjenja.

Ne zna kako je preživio, ne zna zašto su ga zatvorili, ni pustili. Jedino što zna je da nikad neće zaboraviti šta mu se dogodilo tog vrelog dana u paklenom kontejneru.

(Tajm)