Poseta Belorusiji, čijeg lidera Vašington zove "poslednji evropski diktator", predstavlja kalkulaciju sa ciljem da se prema SAD iskaže izvestan prezir

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin posetiće ove nedelje Belorusiju, Francusku i Nemačku, a agencija AFP ističe da je izbor destinacija izuzetno simboličan - jedna bivša sovjetska republika i dalje pod jakim uticajem Moskve i dve moćne evropske države koje su ključni ekonomski partneri Rusije.

Ova putovanja, kako navodi AFP, označavaju i Putinov povratak na svetsku scenu kao predsednika Rusije, ali i kao glavnog pokretača spoljne politike, bez obzira na nedavne proteste opozicije, neviđene za poslednjih 12 godina njegove vladavine.

Ruski predsednik je, ističe francuska agencija, očigledno izbegao priliku da mu SAD budu prva inostrana destinacija, izostavši sa samita G8. Prvi čovek Kremlja će u četvrtak boraviti u Minsku, gde će se sastati sa šefom beloruske države Aleksandrom Lukašenkom, a zatim će u Parizu i Berlinu razgovarati sa novim francuskim predsednikom Fransoa Olandom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Jedna od glavnih tema njegovih razgovora u Parizu i Berlinu biće kriza u Siriji, posebno imajući u vidu to što zapadne zemlje pokušavaju da izvrše pritisak na Rusiju da zauzme oštriji stav prema sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu.

Mnogi analitičari, međutim, smatraju da Putinova poseta Belorusiji, čijeg lidera Vašington zove "poslednji evropski diktator", predstavlja kalkulaciju sa ciljem da se prema SAD, u jeku napetosti oko protivraketnog štita, iskaže izvestan prezir.

"Prvo, i iznad svega, ova poseta pokazuje šta će biti Putinovi prioroteti tokom njegovog predsedničkog mandata - on je odbio da ide na G8, ali ide u diktatorsku Belorusiju", reči su nezavisnog beloruskog analitičara Alesa Lagvinetsa.

AFP podseća da su Rusija, Belorusija i Kazahstan krajem prošle godine postigli dogovor o formiranju evroazijske ekonomske unije, što je projekat po ugledu na EU sa ciljem da se okupe bivše države SSSR.

S druge strane, putovanja u Nemačku i Francusku pokazuju Putinovu nameru da nastavi da investira u odnose sa Berlinom i Parizom više nego u EU, kao jedinstveni blok zemalja, smatraju analitičari."On je u dobrim odnosima sa bivšim francuskim predsednicima i sadašnjim i bivšim nemačkim kancelarima.

Naravno, on ide u Pariz i Berlin jer su to važni energetski partneri i ključni politički akteri", ukazuje Lilija Švetsova iz moskovskog Karnegi centra.

Na dnevnom redu Putinovih razgovora s Merkelovom i predsednikom Nemačke Joahimom Gaukom biće trgovinski odnosi, energetika, kao i kriza evrozone, a slično će biti i u Parizu. Analitičari, međutim, izražavaju sumnju u to da će skeptični francuski lider iz redova socijalista podleći šarmu ruskog predsednika.

"Malo je verovatno da će Oland i Putin postati prijatelji. Oland je i previše demokrata, mada bi Putin mogao da igra na kartu njegovog antiamerikanizma", ocenjuje zamenik direkotra Instituta za SAD i Kanadu Viktor Kremenjuk.