Izvršni odbor Agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) danas je formalno usvojio kontroverznu rezoluciju, koju su predložile arapske zemlje u ime zaštite palestinskog kulturnog nasledja, a kojoj se oštro protivio Izrael jer poriče hiljadama godina dugu vezu Jevreja sa jerusalimskim starim gradom.

"Usvojena je", rekao je portparol Uneska za rezoluciju zbog koje je Izrael prošle nedelje suspendovao saradnju sa tom agencijom, čije je sedište u Parizu.

Nacrt rezolucije je sponzorisalo nekoliko arapskih zemalja i usvojen je u prošli četvrtak.U njemu se koriste samo muslimanski nazivi za Brdo hrama, gde su nekada bili drevni jevrejski hramovi, a sada su tamo džamije Al-Aksa i Kupola na steni i za Zid plača, navodili su izraelski mediji, uz napomenu da dokument poriče i vezu hrišćanstva sa Jerusalimom.

Uz to se Izrael osudjuje kao okupaciona sila. Tekst rezolucije koju su podržali Alžir, Egipat, Liban, Maroko, Oman, Katar i Sudan razmatralo je 58 zemalja, javlja AFP.

Rezolucija koja je razljutila ne samo izraelsku vladu, već i mnoge Jevreje širom sveta, usvojena je konsenzusom. Ne očekuje se medjutim da će imati direktnih posledica na sam Jerusalim, već da će uticati na produbljavanje napetosti s Uneskom.

Ta agencija se suočava se i s nesporazumom izmedju Japana i Kine, što preti njenom finansiranju, navodi agencija Asošiejtid pres.

Rezolucija pod nazivom "Okupirana Palestina" je najnovija od nekoliko mera Uneska tokom decenija koje Izraelci smatraju antiizraelskim i odrazom pristrasnosti UN, gde je mnogo više arapskih zemalja i njihovih pristalica nego onih koji podržavaju jevrejsku državu.

Unesko je primio Palestinu za članicu 2011. godine, a novembra naredne godine je Generalna skupština UN proglasila Palestinu državom nečlanicom u svetskom telu, dok je ranije imala status entiteta.

Muslimani mesto na kome se nalazi Al-Aksa i Kupola na steni zovu Al-Haram al-Šarif (Uzvišeno utočište). To je najsvetije mesto u judaizmu, a u islamu treće po značaju posle Meke i Medine u Saudijskoj Arabiji.Izrael je suspendovao finansiranje Unesku kada je Palestina primljena. Isto su postupile SAD koje su obezbedjivanje 22 odsto budžeta agencije.

Dugotrajni nesporazum povezan je i s odbijanjem Izraela da da vize ekspertima Uneska da dodju u tu zemlji i procene nivo očuvanosti jerusalimskih svetih mesta.