NOVE TAJNE VLADIMIRA PUTINA: Kome veruje, šta razmišlja, koju seriju voli, zašto se slikao polugo...

Puno toga iz života Vladimira Putina nije poznato, niti će verovatno ikada biti, ali je ruski novinar i opozicioni aktivista Mihail Viktorovič Zigar u svojoj novoj knjizi "Svi ljudi Kremlja" otkrio ko se kreće u najužem krugu predsednika i kako su donete neke od važnih odluka koje su uticale ne samo na Rusiju, već i na čitav svet.

Kako je Soči dobio Olimpijadu

Prema jednom od Zigarovih izvora iz Kremlja, Putin prvo nije bio sklon kandidaturi Sočija za Zimske olimpijske igre 2014. godine, zbog čega je njegov PR Dmitrij Peskov osmislio celu kampanju čiji je cilj bio da uveri Putina da pruži potporu kandidaturi.

Tako su uz puteve kojima je Putin obično išao u Moskvu postavljeni plakati vezani uz OI, a na radiju su se puštale reklame za Soči tačno u trenucima kada je Putin tokom putovanja slušao određenu stanicu. Peskov nije potvrdio da je bio mozak te kampanje, ali nije to ni demantovao:

"Nekada se moramo koristiti trikovima", otkrio je Zigaru. S obzirom da je Putin svom silom na kraju stao iza igara i njihovog rekordnog troška od 50 milijardi dolara, može se reći da je kampanja uspela.

Putin obožava seriju "Kuća karata"

Nekoliko izvora iz Kremlja Zigaru je ispričalo da je Putin impresioniran dramskom serijom Netfliksa "Kuća karata" i nizom intriga, izdaja i zavera kojima ona obiluje. Štaviše, smatrao je da toliko verno prikazuje politiku u zapadnim demokratijama da je naredio svojim saradnicima da je pogledaju.

Za Putina je glavni lik serije Frank Undervud, kog igra Kevin Spejsi, tipični američki političar, kaže Zigar. Što se tiče omiljenih političara iz stvarnog života, Putinu su dragi bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni ili po novome Donald Trump koji je "praktičniji" i više ciničan, piše Zigar.

Odluka o aneksiji Krima doneta na brzinu

Odluka Rusije da sprovede aneksiju Krima, nije bila deo dugoročne strategije da se poluosrtvo vrati, nego je bila doneta za samo tri meseca.

"Niko nije bio spreman na to, niko to nije očekivao pa je to bilo iznenađenje čak i za rusku javnost koja pre nije iskazivala želje da se "Krim vrati kući"", kaže Zigar. Kao suprotni primer navodi rat u Gruziji 2008. godine za koji su mediji mesecima pripremali teren upozoravajući na agresiju iz te države.

Veruje da SAD žele da unište Rusiju

Putin i njegovi najbliži saradnici poput šefa sigurnosti Nikolaja Patruševa i penzionisanog generala Borisa Ratnikova veruju da SAD želi da uništi Rusiju, kaže Zigar.

Kao potvrdu svoje teze navodi intervju Patruševa za jedne državne novine u kom tvrdi da su "SAD ljubomorne na Rusiju", a njegov izvor je za to navodno bio "KGB-ovac sa telepatskim mogućnostima" koji je svojevremeno tvrdio da može da čita um bivše državne sekretarke SAD-a Medlin Olbrajt.

U Ukrajini status kvo

Putinovi plan za Ukrajinu je da održi status kvo, kaže Zigarov. Zigar smatra da će istok Ukrajine ostati u svojevrsnom zamrznutom sukobu, čime će Rusija uvek imati "adut iz rukava" prema Ukrajini.
"Taj se deo zemlje ekonomski neće i ne može se razviti", zaključuje Zigar.

Zašto se Putin slikao go do pola

Tokom svog mandata Putin je razvio kult ličnosti, čemu su doprinele i fotografije iz 2009. i 2010. godine na kojima razgolićenog torza jaše konja u Sibiru ili pliva "delfin" u hladnom jezeru. Prema Zigaru, ideja je bila da Putina prikažu kao "mladog, energičnog i aktivnog, kao pravog muškarca".
Ali, nije sve prošlo bez teškoća. Putin se navodno prilično isplivao po jezeru pre nego što je uslikana sada već slavna fotografija.

Iza pomenutih fotografija leži i namera da se Putin, koji je između 2008. i 2012. bio premijer, pokaže kao drugačiji, bolji i jači od tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva.

Putin je želeo ponovno da bude predsednik pa je 2011. nagovorio Medvedeva da se ne kandiduje na sledećim izborima uz upozorenje da bi Rusija mogla biti meta zavera koje organizuje SAD.
"Situacija je teška i mogli bismo izgubiti našu zemlju ako vođstvo nije dovoljno jako", navodno je rekao Putin Medvedevu, piše Zigar u knjizi. Njih su dvojica postigli dogovor i na kraju je Putin pobedio na izborima za predsednika, a Medvedev je postao premijer.

Kako se okrenuo radničkoj klasi

Najvažniji događaj u najnovijoj političkoj istoriji Rusije prema Zigaru su bili protesti 2011. i 2012. godine kada su hiljade građana Moskve na ulicama protestvovale protiv vlasti.

Putin je tada zaključio da podršku više ne može da crpi iz intelektualne elite srednje klase koja živi u Moskvi, nego od radničke klase širom zemlje koja je "konzervativnija, religioznija, sa mnogo nepoverenja prema reformama i nostalgična prema Sovjetskom Savezu", kaže Zigar. To se može videti i u politici koju Putin vodi, a koja u mnogim stvarima, pogotovo spoljnoj politici, podseća na onu SSSR-a.

(Jutarnji.hr)