Rusija je kritikovala plan o raspoređivanju više od 300 vojnika SAD u Norveškoj, istakavši da se severna Evropa time neće učiniti ništa bezbednijom, javlja AFP.

Norveška je u ponedeljak najavila da će 330 američkih marinaca od januara 2017. biti stacionirano na njenom tlu, oko 1.000 kilometara od ruske granice, i da će biti angažovani u obuci i vojnim vežbama, a baza će im biti na aerodromu Vernes u središnjoj Norveškoj.

"Stacioniranje jedinica Rotacionih snaga američkog Marinskog korpusa od oko 330 vojnika na aerodromu Vernes zasigurno neće poboljšati bezbednosnu situaciju u severnoj Evropi", rekao je francuskoj agenciji portparol ruske ambasade u Oslu Maksim Gurov.

Ministarstvo odbrane Norveške je saopštilo da će dozvoliti američkim trupama da budu stacionirane na njenom tlu tokom ograničenog perioda počev od 2017. godine u trenutku kada su tenzije pojačane između Rusije i Zapada zbog sukoba u Ukrajini i Siriji, mada Norveška ima dobre odnose sa svojim susedom, primećuje AFP.

Rojters napominje da će to biti prvi put da strane trupe budu stacionirane na norveškoj teritoriji otkako je okončan Drugi svetski rat.

Norveška, koja priznaje svoju zavisnost od NATO u odbrani svoje teritorije, napomenula je da će to "eksperimentalno raspoređivanje" biti preispitano tokom godine.

tenk.jpg
AP Jun 2014 

Neki eksperti strahuju, međutim, da bi potez Norveške mogao da pogorša regionalne tenzije.

Pre nego što se 1949. pridružila NATO-u, Norveška je odagnala strahove Rusije obećavši da neće otvarati svoju teritoriju za strane borbene trupe sve dok Norveška ne bude napadnuta ili dok joj se ne zapreti napadom, podseća francuska agencija.

Norveška vlada sada tvrdi da se trupe NATO već redovno obučavaju u toj zemlji i da raspoređivanje trupa ne znači i otvaranje stalne američke baze.

SAD već imaju velike količine vojne opreme u Norveškoj, naročito u tunelima prokopanim kroz planine, ali ne i vojnike.

NATO je u julu najavio da će, takođe, na rotacionoj bazi, rasporediti četiri multinacionalna bataljona u Poljskoj i u baltičckim državama kako bi odvratio eventualni ruski upad, podseća AFP.

Norveški političari i vojnici su protiv raspoređivanja američke vojske u toj zemlji, plašeći se da će ovaj korak naljutiti „ruskog medveda“, navodi se u članku na sajtu norveškog radija NRK.

Ranije je Ministarstvo odbrane Norveške saopštilo da će ta zemlja rasporediti na svojoj teritoriji oko 330 pripadnika Ratne mornarice SAD — prvi put nakon Drugog svetskog rata. Takva odluka koja je doneta u svetlu zahlađenja rusko-američkih odnosa izazvala je talas kritike, saopštio je NRK.

Kapetan u penziji Jakob Beresen smatra da je raspoređivanje američkih vojnika u Evropi loš signal za Moskvu.

"Sve to šalje Istoku nepovoljne signale. Rizikujemo da ponovo pretvorimo sever u oblast konfrontacije“, izjavio je Bjoresen.

vladimir-putin-sa-ruskim-vojnim-vrhom.jpg
AP 24 SEPT 2015 

U norveškom parlamentu su izrazili nezadovoljstvo raspoređivanjem američkih snaga. Predstavnik za pitanja odbrane Partije progresa Kristijan Tibring Jede plaši se da Vlada Norveške svojom odlukom provocira Rusiju.

"Treba da stavimo svoje nacionalne interese na prvo meste, a ja nisam siguran da li na tom planu Sjedinjene Države i Norveška imaju zajedničke interese“, izjavio je političar.

Prema njegovim rečima, norveške vlasti treba da budu „opreznije“.

"Trebalo bi da pokušamo da umirimo ruskog medveda“, naveo je Tibring Jede. Partija Centra i Socijalističke partije levice su takođe bile protiv da stalnog prisustva američkih vojnika na teritoriji Norveške, piše NRK.

(Tanjug/Sputnjik)