Ministri odbrane NATO dogovorili su se danas u Briselu da od januara 2017. upute vojna pojačanja na Baltik, u Poljsku i Rumuniju zato što su "zabrinuti zbog poteza Rusije blizu NATO granica", izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, naglasivši da je Atlantski savez spreman i na dijalog s Rusijom.

Stoltenberg je rekao da je "dijalog upravo važniji kad su zategnutosti velike i atlantski saveznici su spremni da u bliskoj budućnosti održe sastanak Saveta NATO-Rusija u ravni ambasadora".

Čelnik NATO je naglasio da koraci atlantskih saveznika imaju za cilj da se "stvori ubedljiva moć odvraćanja ne da bi se išlo u sukob, već da se to spreči" i da zato i postoji spremnost za politički dijalog i želja za veću saradnju s Rusijom "uz uvid u postupke".

jens-stoltenberg.jpg
Foto: AP

Stoltenberg je rekao da NATO saveznici "ne žele novi hladni rat, niti trku u naoružavanju", ali da NATO "mora uzvratiti kad je u dužem razdoblju viđeno jačanje ruske vojne moći".

On je time odgovorio i na pitanje novinara ne idu li obe strane u zaoštravanje pošto obostrano jačaju snage i postavljaju raketne sisteme uz granice. Stoltenberg je preneo da je na ministarskom zasedanju potvrđeno da će SAD, Kanada, Nemačka i Velika Britanija predvoditi četiri višenacionalna bataljona od po hiljadu vojnika na istoku Evrope, dok će Rumunija biti na čelu takvog bataljona na području Crnog mora.

sad-rumunija-raketni-stit.jpg
Foto: AP 12 Maj

Ministri NATO su, rekao je Stoltenberg, "razmotrili nedavne vojne aktivnosti u blizini NATO, uključujući manevre Kavkaz 2016 i razmeštanje raketnih sistema 'iskander' u Kalinjingradu" i istakli "zabrinutost zbog postupaka Rusije".

On je rekao da su te mere NATO "defanzivne i umerene pošto je Rusija osetno modernizovala svoje vojne kapacitete i, što je važnije, ispostavilo se da je spremna da ih upotrebi protiv suseda u Ukrajini i Gruziji".

Čelnik NATO je naveo da će u Litvaniji u sastavu kanadskog bataljona biti i vojnici Albanije, Italije, Poljske i Slovenije, a Letoniji će pod komandom Nemaca biti i belgijski, hrvatski, francuski, luksemburški, holandski i norveški vojnici.

U Estoniji će pod komandom Velike Britaniji biti trupe i iz Danske i Francuske, dok će u sastav bataljona pod komandom Amerikanaca ući i rumunski i britanski vojnici.

"Mi smo danas razmotrili i napredak u jačanju NATO prisustva na području Crnog mora, gde će Rumunija predvoditi multinacionalnu brigadu na kopnu, a takodje će učestvovati i kopnene, pomorske i vazdušne snage Kanade, Nemačke, Poljske, Turske i SAD", rekao je Stoltenberg.