Da ima kafa za poneti, to je poznato. kada je ovaj napitak u pitanju odavno se prate evropski trendovi - kafa se nosi naokolo u plastičnoj ambalaži i pije u hodu. Ali, da ima i rakija za poneti, e to malo ko zna. Lako se nosi naokolo, a kvalitet joj je dobar i postojan. I staje u svaki džep.

Ona je sto posto domaći proizvod. Krivac je Zlatan Rebec, inženjer građevine koji je, na vreme shvatio da mu valja van građevine. Shvatio je još 2008. godine, da bi godinu dana kasnije kupio mašine za pakovanje i izradu vlažnih maramica.

Rakija je pakovana u kesice, a u nju stane 0,2 decilitara i funkcioniše kao suvenir.

- Ideja je nastala sasvim slučajno, kao i sve, dobre ideje - kaže on.

Budući da se bavi proizvodnjom vlažnih maramica i da se tu uglavnom radi o letnjem asortimanu, trebalo je mašine zaposliti i zimi. Pala mu je na pamet rakija, jer je prepoznatiljivo, ima potencijala i strano tržište može da ga prepozna. On je zaštitio i punjenje i ime. Rakije ima svuda, ali nema mnogo kvalitetne rakije.

Međutim, ima je njegov prijatelj koji je prepoznao sav potencijal ove ideje. Odlučili su da se udruže, a konačan proizvod su isprobavali rodbina, prijatelji, poznanici i tek pokoji kupac. Mada ko god da je probao bio je oduševljen

- Problem su distributeri. Mahom žele gotov proizvod, brend koji će da distribuiraju, a ovo treba reklamirati, nuditi, trgovati. Treba mi trgovac koji će znati da proda proizvod – priznaje on.

rakija-rakija-za-poneti-rakija-u-kesici-rakija-to.jpg
Foto: Facebook Printscreen

Drugi problem su prevelike marže, koje kreiraju cenu za krajnjeg potrošača. Međutim Rebecu ne pada na pamet da puni kesice sa rakijom lošeg kvaliteta.

Dobro je znati da ima više vrsta rakije to go. Tu je ona od šljive, od višnje, viljamovka, borovnica, ali i majmunovača od medice i banane te jebenica! Liker je od borovnice, “koji muškarce hrabri, a žene opušta”. Rebec najviše hvali višnju, a na tržištu po njemu najbolje prolazi jebenica.

Pravi proboj na tržište tek treba da se dogodi. Proizvod se za sada može naći u Zagrebu, Dubrovniku, Splitu i Istri. Pregovara se za Rijeku, baš kao i za austrijsko i nemačko tržište. Potencijalna meta su skijališta gde je rakija to go uspešno testirana.

Mašine su tu, a kapacitet proizvodnje lako može da se poveća. Restorani, sajmovi, festivali, suvenirnice, sve je to prostor na koji bi mogla da se ubaci rakija to go.

- Dobar proizvod će već nekako naći put! Treba doduše vremena, ali naći će - zaključuje on.

(novilist.hr)