Električar u penziji koji je u svojoj garaži skoro 40 godina čuvao gotovo 300 dela Pabla Pikasa pred francuskim sudom rekao je da ih je dobio od slikarove udovice Žakline, koja je od njega tražila da ih čuva, jer je želela da ih navodno sakrije od članova Pikasove porodice.

"Gospođa Žaklina imala je problema sa svojim posinkom Klodom Pikasom", rekao je Pjer Le Guenek, iznoseći novu verziju događaja pred sudom u Provansi.

Le Guenek, koji je prošle godine, zajedno sa suprugom osuđen zbog posedovanja ukradenih umetničkih dela, rekao je kako je Pikasova udovica od njega zatražila da, posle Pablove smrti 1973. negde skloni 15 do 17 kesa za smeće punih umetničkih dela velikoga slikara.

Taj sedamdesetsedmogodišnjak, koji je za Pikasa radio od 1970. do 1973. i navodno s njim bio vrlo blizak, rekao je da je Žaklina došla po kese sa suprugovim delima, i da mu je jednu poklonila rekavši: "Zadrži, ovo je za tebe."
Le Guenek je rekao da je udovica "možda" želela da spreči da se dela popišu zbog nasleđivanja. Priznao je da na prethodnom suđenju nije govorio istinu "iz straha da će on i supruga biti optuženi za krađu umetničkih dela".

Advokat bračnog para Le Guenek, rekao je da je za novu verziju događaja saznao tek pre nekoliko dana. Le Guenek je rekaoo da mu je Pikasova udovica dala 271 delo - 180 crteža i skica i notes s 91. crtežom, u znak priznanja zbog odanosti".

Kaže da je bio nezainteresiran za dela pa ih je sklonio u garažu i zaboravio na njih. Ponovno ih je otkrio 2009. godine.

Advokat Kloda Pikasa tvrdi da je Le Guenekovo svedočenje "obična laž" i da je reč o krađi dela počinjenoj kada je Pablo Pikaso već bio vrlo star, a Žaklina fokusirana na brigu o njemu. Crteži i skice su nastali u razdoblju između 1900. i 1932. i nemaju umetnikovu signaturu.

Vlasti su dela oduzeli Le Guenekovima kada su oni 2010. pokušali da dokažu njihovu autentičnost tako što su ih pokazali Klodu Pikasu, jednom od umetnikovih šest naslednika. No oni su odmah tužili bračni par.
Le Guenekovi bi, ukoliko se dokaže njihova krivica, mogli da budu osuđeni na zatvorsku kaznu u trajanju od pet godina i kaznu od 374.000 eura, što je polovina vrednosti umetničkih dela.

(jutarnji)