PUTIN JE NAJMOĆNIJI NA SVETU! 8. NOVEMBRA ZNAĆEMO KO JE IZA NJEGA: Ovo su svi detalji izbora u SAD!

Američki predsednički izbori održavaju se svake četiri godine u utorak posle prvog ponedjeljka u novembru.
Glasa se u jednom krugu zasebno u svakoj od 50 američkih saveznih država kao i gradu Vašingtonu. Pobeda u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi izbornog kolegijuma, tela koje zapravo bira predsednika SAD.

Na drugom kraju spektra, slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora.

Članovi izbornog kolegijuma biraju predsednika i potpredsednika 19. decembra, ali to je samo formalnost.

Pobeđuje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, aposlutnu većinu od 538.

Uz dva izuzetka u saveznim državama vlada načelo "pobednik nosi sve" - kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, nezavisno kojom razlikom, osvaja sve njene elektore. Izuzeci su Nebraska i Mejn koji elektore dele srazmerno broju osvojenih glasova.

Sistem "pobednik nosi sve" praktički onemogućava kandidatima trećih stranaka da se domognu Bele kuće.

Neke države tradicionalno glasaju za demokrate, druge su istorijski za republikance. Stoga se kandidati u kampanjama fokusiraju na onih desetak država koje od izbora do izbora menjaju stranu.

One se nazivaju "državama-borilištima". Među njima su najvrednije one s najvećim brojem elektora poput Floride (29), Pensilvanije (20) i Ohaja (18).

Kongresni izbori, guvernerski, referendumi

Amerikanci 8. novembra neće glasati samo o predsedniku. Bira se i novi saziv Predstavničkog doma Kongresa (435 predstavnika).

U postojećem sazivu većinu imaju republikanci sa 246 kongresmena. Analitičari smatraju da demokrate neće vratiti kontrolu nad Kongresom, ali bi mogli smanjiti razliku u broju predstavnika. Mandat u Predstavničkom domu traje dve godine.

Biraće se i trećina saziva Senata. Mandat u Senatu traje šest godina, ali se svake izborne godine bira trećina saziva. Republikanci i u tom domu imaju većinu (54 senatora), ali postoji mogućnost da im demokrati preotmu četiri mandata i da onda odnos nakon izbora bude 50-50. U tom slučaju odlučujući glas ima američki potpredsednik.

Ako pobedi li HilarI Klinton na predsedničkim izborima, takav rasplet značio bi da demokrate dobijaju prevagu u Senatu.

Dvanaest od 50 američkih država u utorak će birati nove guvernere.

Širom SAD održaće se i 157 raznih referenduma o različitim pitanjima. U Kaliforniji će se, na primer, odlučivati hoće li pornografski glumci morati nositi kondome, u nekim državama građani će se izjašnjavati o legalizaciji marihuane, u drugima o minimalnim platama.

Također, biraju se hiljade funkcionera na lokalnom nivou, gradski predstavnici, sudije, gradonačelnici i šerifi.

Pravo glasa ima oko 225 miliona Amerikanca, ali podaci sa predsedničkih izbora 2012. pokazuju da se samo njih 71 odsto registrovalo za glasanje. Na kraju je odziv bio nešto ispod 54 odsto.

(N1.info)