Odgovor na veliko pitanje: Evo kako bi svet izgledao sa Trampom kao predsednikom
Tramp nije Hitler. Nije ni fašista. Nije ni spasitelj. Da li bi uopšte stvari bile drugačije ako Tramp bude izabran? Veoma sumnjam
„Kada smo poslednji put pobedili u bilo čemu?“, pitao je predsednik Tramp masu koja mu je klicala, odvojenu kordonom od hiljada glasnih i razljućenih demonstranata. „Razvio sam fantastičan biznis, zaposlio hiljade ljudi, vodio najbolju kampanju, kad pogledate, recimo, najbolju do sada. Recimo, bolju nego Linkoln. Stoga, osvajanje pobeda počinje danas.“
Dok je novi predsednik govorio, nekadašnji predsednik Barak Obama, čije je državljanstvo Tramp doveo u pitanje, u petak ujutru, na tradicionalnom sastanku novog i starog predsednika u Beloj kući, gledao je u stranu.
Već prvog dana Tramp je u prestonici ostavio traga. Postao je prvi predsednik koji je tvitovao za vreme inauguracije. Nakon ceremonije, umesto da svečanu paradu gleda sa platoa kod Bele kuće, Tramp je predvodio povorku, a zatim je svečanost pratio sa mesta ispred hotela „Tramp internešenel“, u luksuznom zdanju Stare pošte, koje je otvorio u septembru. Agenti Tajne službe i drugi pripadnici federalnih snaga bezbednosti opkolili su novog predsednika, a klicanja i poruge pratili su ga dok je hodao Avenijom Pensilvanija. Predsednik i prva dama Melanija Tramp živeće u jednom od predsedničkih apartmana hotela dok renoviranje u Beloj kući, procenjeno na šest miliona dolara - što plaćaju iz sopstvenog džepa (uključujući masivnu pozlatu u Ovalnom kabinetu) - na proleće ne bude završeno. „Iskreno govoreći, ovaj hotel je tako, tako fantastičan, stvarno sjajan, da ću možda ostati u njemu. Mogao bih. Trebalo bi. Neću, ali bih mogao. Toliko je dobar.“
Nakon inauguracije predsednik je potpisao izvršnu naredbu kojom je ukinuo Obaminu izvršnu naredbu da čak pet miliona imigranata koji nemaju dokumenta smeju da ostanu u Sjedinjenim Državama, a državnom tužiocu Krisu Kristiju je naložio da za 30 dana izvesti kako početi sa deportacijama.
NIKO NIJE VIDEO POTENCIJAL
Razmišljanje o Trampu kao predsedniku vuče korene barem od 1988, kada je vitki plavokosi naslednik firme koja se bavi nekretninama prisustvovao nacionalnoj konvenciji republikanaca i bio upitan da li bi jednog dana želeo kandidaturu za predsednika. „Ukoliko bih se stvarno na to odlučio... imao bih sjajne izglede da pobedim“, rekao je Tramp još tada Opri Vinfri.
Čak i da je nekolicina učenih ljudi ranije shvatila njegov potencijal, niko, pa ni sam Tramp, nije sve ovo mogao predvideti. Mnogi su njegovu kampanju smatrali šalom, ali je u poslednja dva meseca prigušeno smejanje preraslo u veliki strah. Džon Kejzik je nedavno rekao da Tramp stvara „otrovnu atmosferu“, a Berni Sanders, čije pristalice čine većinu demonstranata koji istupaju protiv Trampa, kaže da je taj milijarder „podstakao mržnju i podele“.
Spekulišući o tome kakav bi predsednik Tramp mogao biti, republikanci i demokrate sve više podležu panici. Navode se mišljenja ljudi koji su preživeli Holokaust da ih Tramp podseća na Adolfa Hitlera. (Kad smo kod toga, Trampova kći Ivanka udajom je prihvatila judaizam.) Meksički predsednik uporedio ga je sa Hitlerom i Benitom Musolinijem, dok zamenik nemačkog kancelara vidi paralelu između Trampove kampanje i ksenofobičnih partija krajnje desnice u Evropi, uključujući francuski Nacionalni front.
Pa onda, ako neće biti Hitler, kako bi izgledalo Trampovo predsednikovanje? Da li bi uopšte stvari bile drugačije ako Tramp bude izabran? Veoma sumnjam.
RATNI HUŠKAČ
Nezahvalna su predviđanja kako će se predsednički mandati odigrati. Mnogi su bili zabrinuti da će se Regan ponašati kao ratni huškač. Umesto toga, sa Sovjetima je potpisao sporazume o najvećem smanjenju naoružanja do tada, a na ubistvo američkih marinaca u Bejrutu 1983. odgovorio je povlačenjem trupa, a ne ukopavanjem. Džordž V. Buš je bio popularan guverner Teksasa, poznat kao pristalica saradnje i kompromisa između dve partije. U Vašingtonu je njegovo oduševljenje za tu saradnju splasnulo. Predviđanje Trampove vladavine nosi isti takav rizik. Kritičari bi trebalo da dozvole mogućnost razvoja situacije kao u slučaju guvernera Arnolda Švarcenegera - politički novajlija i ideološki fleksibilan republikanac, od koga su neki kalifornijski glasači imali strah, a na kraju se pokazao mnogo pitomijim od Terminatora.
Ali dobro je poznata Trampova navika da radi po svome. Ajzenhauer, poslednji američki predsednik koji nikada nije bio na izbornoj funkciji pre ulaska u Belu kuću, možda je najbliže što bi moglo poslužiti za poređenje. I trebalo bi dozvoliti mogućnost da bi on, poput Ajzenhauera, bio uspešan predsednik.
Tramp ima pozitivne kvalitete koje bi klevetnici trebalo da priznaju: ideološku fleksibilnost, sposobnost pregovaranja, sjajnu veštinu komuniciranja. Međutim, čini se da njegove očigledne mane sve to lako unište.
Više je nego verovatno da bi Tramp završio samo kao još jedan predsednik na spisku, smešten između znamenitog Trumana i Džona Tajlera, koga se niko ne seća, upamćen više zbog galame, pretnji i podsticanja drugih nasilnika nego zbog bilo kakve trajne štete nanete zemlji koja je pretrpela i mnogo gore stvari.
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:
Americi treba "plan za pomirenje": Ko god da pobedi večeras, vodiće podeljenu naciju
Vladimir od Arabije: Evo šta povratak Rusije na Bliski istok znači za Ameriku
Bilioni problema, ali bukvalno: Trampa ili Hilari čeka 20.000.000.000.000$ duga
Američka strategija za Rusiju je omanula: Ovih 7 izazova čeka sledećeg predsednika SAD
Kompromisna demokratija: Ovo su najveće zablude oko izbora u SAD
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega