Vladimir Putin pamtiće proteklu nedelju po dobru. Najpre je u Kremlju sa zadovoljstvom dočekana pobeda Donalda Trumpa na američkim izborima. Ako će novoizabrani predsednik SAD da se drži svog blagonaklonog stava iz kampanje prema politici Vladimira Putina, evidentno je poboljšanje rusko-američkih odnosa.

To bi značilo najpre ublažavanje sankcija koje su zapadne sile predvođene SAD nametnule Rusiji zbog aneksije Krima i podržavanja proruskih separatista u ratu koji se vodi u Ukrajini.

A onda je usledilo još nekoliko dobrig vesti po ruskog predsednika. Naime, u nedelju su održani izbori u Moldaviji, najsiromašnijoj zemlji Evrope i Bugarskoj, najsiromašnijoj državi članici EU. Građani su u obe države birali novog predsednika i u oba slučaja izabrani su kandidati koji su bliži Kremlju, nego što su Briselu.

Moldavija skreće prema Rusiji

Tako je u Moldaviji pobedu u drugom krugu predsedničkih izbora (inače prvih nakon 1996. godine, od kada se predsednik birao u parlamentu) odneo proruski kandidat Igor Dodon, što je jasan signal da će politika ove države napraviti zaokret prema istoku. Nakon što je prebrojano 99,9 posto glasova, šef Socijalističke stranke Dodon imao je 52,3 posto, dok je njegova proevropska protivkandidatkinja Maia Sandu dobila 47,7 posto.

Smeštena između Rumunije i Ukrajine, Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi pa tako prema podacima Svetske banke čak 41 posto stanovništva živi s pet dolara dnevno. Osim toga, mnogi stanovnici smatraju da postupno otvaranje evropskog tržišta moldavskim proizvodima nije kompenzovalo gubitak velikog ruskog tržišta iako je izvoz prema EU-u porastao na dve milijarde evra u zadnje dve godine.
Zato mse i može očekivati da će pobedom proruskog kandidata zemlja prekinuti sedmogodišnji proces približavanja Evropskoj uniji.

Naime, novi predsednik Dodon, nekadašnji ministar privrede u vladi pod vođstvom komunista, obećao je "ponovno uspostavljanje strateškog partnerstva s Rusijom i poništavanje ekonomskog paketa iz sporazuma o pridruživanju EU". Tokom izborne kampanje ipak je napomenuo da nije protiv Evropske unije, ocenivši da je "u interesu Moldavije" sprovođenje reformi koje zahteva Brisel, pogotovo u području pravosuđa.

U Bugarskoj pala vlada

U Bugarskoj je pak došlo do joše većih promena. Tamo je na predsedničkim izborima pobedio kandidat opozicionih socijalista Rumen Radev s 59,35 posto glasova, dok je kandidatkinja vladajuće stranke desnog centra GERB Cecka Cačeva osvojila 36,17 posto glasova. Iako rezultati još nisu službeni, prebrojano je više od 99 posto glasova i nema nikakve šanse da će doći do promene.

Radev je izbore dobio na talasu nezadovoljstva građana s vlašću koja nije pokazala značajan napredak u borbi s korupcijom, ali i razočarenjem u EU i strahom od prevelikog udaljavanja od Rusije. Radev, koji je kandidata znatno bliži Kremlju, izbore je dobio na temelju obećanja da će voditi pragmatičnu politiku u kojoj će balansirati zahteve EU i NATO pakta i istovremeno profitirati od odnosa s Rusijom. U osnovi, ništa različitog od balansiranja na dve stolice kojim se bavi srpski premijer Aleksandar Vučić zadnje dve godine.

Radev tokom kampanje nije davao dramatične izjave o zahlađenju odnosa s EU, ali je pozvao države članice i Brisel da prekinu sankcije nametnute Rusiji i pristupe "ukrajinskom problemu" pragmatički. Takođe je istakao da se nada dijalogu između SAD-a i Rusije, pogotovo posle izbora Trumpa koji bi po njemu mogao da smanji tenzije između Vašhingtona i Moskve.

Situaciju je dodatno dramatizovala ostavka bugarskog premijera Bojka Borisova nakon što je predsednička kandidatkinja njegove stranke desnog centra izgubila na izborima. No, pad vlade Bojka Borisova ne znači nužno dolazak opozicionih socijalista na vlast (koji su i dalje nepopularni zbog vlastitih korupcijskih afera), već bi mogao da donese višemesečnu političku nestabilnost kao uvod u prevremene izbore na proljeće iduće godine. Ko će na njima pobediti, zasad je teško prognozirati, smatraju tamošnji analitičari.

Promena u Estoniji
Valja napomenuti i da je u sredu estonskom premijeru Taviju Rijvasu izglasano nepoverenje u parlamentu, a sledeći dan vlast je preuzela koalicija predvođena Strankom centra, koja se smatra politički bližom Kremlju. No, nova se vlada vrlo brzo obavezala da ništa neće promeniti u spoljnoj politici i politici obrane Estonije, koja je članica EU i NATO pakta.
(jutarnji.hr)