OVAKO VATIKAN ČUVA NAJVEĆE SKANDALE U ISTORIJI: Otkriveni neki od dokumenata iz podzemnih arhiva

Vatikanske tajne arhive verovatno su jedno od najtajanstvenijih mesta na svetu. Sam arhiv poslednji je dom nekima od najvažnijih dokumenata evropske istorije, a samo odabrani imaju pristup dokumentima.

Vekovima postoji tradicija strogog čuvanja svih spisa, a tek 1881. godine je samo jedan deo arhive otvoren istraživačima. Međutim, čak i istraživači koji dobiju pristup, oko 1.000 naučnika svake godine, ne mogu slobodno da razgledaju sve dokumente. Moraju tražiti tačno određeni dokument i čuvari arhiva im onda daju baš taj dokument i ni jedan drugi.

Određeni dokumenti i spisi dostupni su javnosti, ali kao i oko svake druge tajne arhive, brojne teorije zavera vrte se i oko Vatikana. Zbog mreže tajni oko arhive, ne postoje dokazi da su objavljeni dokumenti reprezentativni primer skrivenih spisa ispod Vatikana. Neke teorije zavera govore da Vatikan skriva dokumente koji negiraju postojanje Isusa Hrista, dokaze o postojanju vanzemaljaca, pa čak i tačnu lokaciju Svetog grala.

Ako stavite na stranu brojne teorije zavera i gotovo neverovatne priče o spisima u hladnim hodnicima ispod Vatikana, objavljeni dokumenti gotovo su jednako zanimljivi. Na nedavnoj izložbi vatikanskih dokumenata Luks Arkana prvi put je javnosti predstavljena izvorna deklaracija o ekskomunikaciji Martina Lutera. Papa Leo X 3. januara 1521. godine napisao je "Decet Romanum Pontificem" u kojoj je vođu reformatora izbacio iz katoličke crkve. Luter je svoj primerak spalio, ali u vatikanskim arhivama sačuvan je papin primerak.

Drugi dokument je zahtev za poništenjem braka engleskog kralja Henrija VIII. Više od 80 sveštenika i plemića srednjovekovne Engleske molilo je papu Klementa VII da poništi brak njihovog kralja koji nije mogao da dobije sina sa Katalinom od Aragona. Gotovo metar papira potrošeno je na pojašnjavanje svih razloga zašto brak nikad nije bio validan, ali Klement je odbio da poništi brak što je dovelo do otcepljenja Engleske od rimokatoličke crkve i početka engleske crkvene reformacije.

Mnogi objavljeni dokumenti obeležavaju bitne događaje kroz istoriju. Jedan od takvih spisa je i originalno pismo škotske kraljice Meri. Papi Sikstusu V pisala je tek nekoliko nedelje pre njenog smaknuća zbog sumnje da je htela da ubije svoju rođaku, englesku kraljicu Elizabetu I. Pisala je da je zauvek odana katoličkoj crkvi a da njeni neprijatelji samo potpiruju glasine kako bi je osumnjičili da je imala išta s pokušajem ubistva kraljice Elizabete.

Mnogi dokumenti su znatno dosadniji, kao što su transkripti sa suđenja u Vatikanu. Ipak, čak i u tako suvoparnim gomilama papira kriju se pravi biseri. Vatikan, naime, poseduje i transkripte sa suđenja Galileu Galileiju za herezu. U 17. veku, Galileo je proglašen krivim i svoje poslednje godine života proveo je u kućnom pritvoru u Firenci.

Galileo se branio da je samo iznosio teorije heliocentrizma, da se Zemlja okreće oko Sunca, a da nije iskreno verovao u njih. Inkvizicija mu nije poverovala i 1633. godine papa Urban VIII proglasio je Galilea krivim.
Većina objavljenih dokumenata tiče se evropske istorije, ali kineska carica Vang poslala je 1650. godine pismo Vatikanu. Carica Vang na svili piše da je prešla na katoličanstvo i da je promenila ime u Helena. Svom usvojenom sinu Jongliju dala je ime Konstantin, prema jednom od rimskih careva.

Kasni 17. i rani 18. vek obležila su brojna naučna otkrića. Brazilski sveštenik Bartolomeu Lorenco de Guzmao hteo je da se upiše u istoriju i radio je na izradi letelice u obliku ptice. U istoriji je ipak ostao zapisan kao preambiciozan i optimističan naučnik koji na kraju nikad nije poleteo. Govorio je da će njegova letelica biti spremna za prvi let 24. juna 1709, ali naravno da od toga nije bilo ništa.

(Express.hr)