Mnogo pre nego što je Gaziantep postao poslednja stanica džihadista na putu ka Siriji i Iraku, jedna anonimna dojava privukla je na grad do tada nezapamćenu pažnju

Od početka sirijskog građanskog rata, turski grad Gaziantrep postao je "svratište" stranih džihadista, špijuna, novinara i humanitarnih radnika. Za one koji su krenuli da se priključe Islamskoj državi, Gaziantep je poslednja stanica pre ulaska na teritoriju "kalifata".

Dok Islamska država još nije postojala, Gaziantep nije bio naročito popularan grad. Ipak, jedna anonimna dojava 2006. godine privukla je veliku pažnju - vozilo u kojem su se nalazila dva muškarca, žena i četvoro dece zausravljen je, a "vođa puta" bio je iranski državljanin Muhamet Reza Rendžbar Rezai, piše Newsweek.rs.

Turska policija prevezla je grupu u pritvor, a nakon ispitivanja i provera pasoša, za koji je u dojavi rečeno da je falsifikovan, Muhamet je priznao da je njegovo pravo ime Abdulrahman bin Jar Muhamed i da uopšte nije Iranac, već je iz Avganistana, gde živi sa ženom i četvoro dece. Tvrdio je da je na putu ka Evropi gde želi da podnese zahtev za politički azil, ali je na kraju razgovora isti tražio u Turskoj.

Ipak, ako je išao ka Evropi, zašto se zaustavio na ruti koja vodi u Siriju? Abdulrahman je objasnio kako je "obilazio znamenitosti" pre nego što se zaputio ka Evropi, a isti iskaz dala je i njegova supruga.

gaziantep.jpg
Reuters 

Ni danas nije jasno koliko je lokalna Turska policija bila upućena u Abdulrahmanov pravi identitet, ali obaveštajne službe su svakako znale poprilično.

Znale su da du dva turska operativca Al Kaide, Mehmet Jilmaz i Mehmed Rešit Išik, putovali u Iran kako bi mu pomogli da uđe u Tursku, kao i da je Jilmaz poznat avganistanski militant povezan sa nekoliko bombaških napada u Istanbulu. Takođe, znale su da još jedna osoba koja se sumnjiči da je povezana sa Al Kaidom, čeka Abdulrahima i njegovu porodicu u Gaziantepu.

Ono što je najvažnije, obaveštajne službe su znale da privedena osoba nije ni Muhamet Reza Rendžbar Rezai, ni Abdulrahman bin Jar Muhamed, već Abd al Hadi al Iraki, komandant Al Kaide koji je bio na očajničkoj misiji da povrati vlast nad pobunjenom frakcijom u Iraku.

Samo dan pre Al Irakijevog hapšenja, ogranak Al Kaide u Iraku je proglasio Islamsku državu Irak - prethodnicu današnje Islamske države. Vođstvo Al Kaide, koje se krilo u planinama Pakistana i Avganistana, nije konsultovano.

Ovo je priča o događajima čije je cilj bio zaustavljanje cepanja džihadističkog pokreta, pa samim tim i sprečavanje nastanka Islamske države.

abu-bakr-al-bagdadi.jpg
Profimedia 

Svoju "karijeru" kao militant, Al Iraki je počeo posle sovjetskog povlačenja iz Avganistana. Vrlo brzo se pokazao u borbi čime je stekao veliku popularnost i autoritet kod talibana. Kako je bio jedan od retkih Arapa u talibanskim redovima, zastupao je političke interese Arapa i doprineo je razvijanju strategije Al Kaide za Irak. Takođe, Al Iraki je odigrao ključnu ulogu u prihvatanju Abu Musaba al Zarkavija, jordanskog "kuma" Islamske države, sa kojim je posle 11. septembra, kao novoizabrani komandant Al kaide u severnom Avganistanu redovno komunicirao.

Ipak, komunikacija između Avganistana i Iraka bila je izrazito teška, pre svega zbog veoma teškog terena i velikih rizika od presretanja, pa je vremenom Al Zarkavi sve više akcija izvodio "na svoju ruku". Manjak koordinacije prerastao je u krizu 2005. godine, kada su Zarkavijevi operativci u bombaškom napadu usmrtili 60 Jordanaca.

Vođstvo Al Kaide bilo je besno pre svega jer je Zarkavi prekršio pravilo "politika ispred militarizma", koja nalaže da se ne "muslimani ne ubijaju bez potrebe". Atijah Abd al Rahman, komandant Al kaide u Iranu, naredio je posle napada Zarkaviju da obustavi sve operacije izvan Iraka.

Istovremeno, vođstvo Al Kaide je počelo da uviđa da ukoliko žele veći uticaj u Iraku, džihadistički pokret mora da se ujedii. Zbog loših odnosa sa određenim džihadističkim frakcijama, naročito onima koji su u redovima imali Kurde, Zarkavi je postao suvišan. U januaru 2006. godine, Al Iraki, rođenjem Kurd iz Mosula, poslat jeu Irak.

dzihadisti.jpg
Profimedia 

Mnogo pre nego što je Al Iraki stigao do Iraka, Zarkavi je ubijen u udaru američkog drona, Al Kaida je dobila novog lidera u Iraku, koji je samo dalje produbio jaz sa ostalim džihadističkim grupama. Samo dan pre nego što je Al Iraki uhapšen, proglašena je i Islamska država Irak.

Prema istaknutom turskom novinaru Rušenu Čakiru, CIA je bila duboko umešana u praćenje i hapšenje Al Irakija. Da je stigao do Iraka, on bi verovatno izazvao vlast Zarkavija ili njegovog naslednia Abu Hamzaha. Možda bi uspeo da preuzme upravljanje Islamskom državom Iraka, ili bi izveo puč, ili bi doveo do rata između džihadističkih frakcija - sve to su nagađanja.

Činjenica je da je i nakon Abd al Hadija al Irakija, Al Kaida slala nekoliko komandanata u pokušaju da premosti razlike sa Islamskom državom, ali kao i Al Irakijev, i njihov pokušaj završio se neuspehom. Da li bi propuštanje visoko pozicioniranog teroriste ka Iraku zaustavilo nastanak Islamske države? Ne može se reći sa sigurnošću, ali svako da joj ne bi pomoglo.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

Etničko čišćenje pred očima sveta: Mjanmar masakrira hiljade Rohindža, čitava država pod opsadom (FOTO)
"Poklon Rusije, narodu SAD": Spomenik između kontroverze i simbola (FOTO)

Neverovatni novi podaci: Da li je strah od robota uticao na izbore u SAD?

Hiljadu godina samoće: Pogledajte neverovatne fotografije novootkrivenog amazonskog plemena (FOTO)