Rak rana rusko-američkih odnosa: Ima li NATO raketni štit nad Evropom budućnost?

Osamnaestog novembra, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je NATO i SAD da Rusija posmatra raketni štit "Prompt Global Strike" kao pretnju po nacionalnu bezbednost i da će uložiti ozbiljne napore kako bi ga neutralisao, piše Newsweek.rs.

Nešto kasnije, predsedavajući ruskog Komiteta za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov naveo je kako će Moskva povećati svoje ofanzivne sposobnosti radi obračunavanja sa raketnim štitom i istakao da ruski projektili vazduh-zemlja mogu da probiju američku odbranu u Evropi.

U međuvremenu, ruske oružane snage postavile su raketne sisteme Bastion u Kalinjingradu - enklavi koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom, odnosno članicama Alijanse.

Ono što čudi, međutim, jeste činjenica da tokom predsedničke kampanje u SAD, u kojoj je bilo mnogo govora o NATO i baltičkim državama, raketni štit gotovo da nije ni pomenut. Razlozi za to su brojni. Pre svega, novoizabrani predsednik SAD istakao je kako želi da popravi odnose sa Moskvom, a raketni štit je možda i najosetljivija tačka neslaganja.
Ogorčenost Rusije zbog NATO raketnog štita u Evropi vuče korene iz ekspanzije Alijanse ka istoku, odnosno ka ruskim granicama, čime je prekršen dogovor postignut na kraju Hladnog rata, odnosno pri raspadu Sovjetskog Saveza. Kako NATO već niz godina pokušava da se afirmiše u bivšim članicama SSSR, koje Moskva smatra za svoju legitimnu sferu interesa, oštra reakcija Rusije na raketni štit je i više nego očekivana.