PROGOVORILA SADAMOVA ĆERKA: U vreme mog oca Irak je bio stabilan a Islamske države nije ni bilo

Ćerka Sadama Huseina, Ragad gledala je u decembru 2006. kako joj oca odvode na vešala. Zagrlila je svoju sestru i decu i u tišini je sedela pred televizorom u dalekom Amanu, glavnom gradu Jordana gde je potražila utočište posle američke invazije 2003. godine. Danas, deceniju kasnije, prvi put progovara za medije.

"Bila je to smrt kojom se mogu ponositi ja, ali i moja deca. Smrt je to kojom se mogu ponositi svi koji su ga voleli", pričala je Ragad, ali i sama priznaje da nikad nije mogla da odgleda snimak poslednjih trenutaka nekad najmoćnijeg čoveka Iraka.

Tadašnji američki predsednik Džorž Buš pohvalio je Iračane i odmah posle Sadamove smrti rekao: "Pogubljenje ne bi bilo moguće bez odlučnosti iračkog naroda u stvaranju društva vladavine prava".

Ragad kaže za novog američkog predsednika Donalda Trampa da je različit od svojih prethodnika.

"Tek je došao na poziciju vođe, ali je očigledno da ima visok nivo političke osetljivosti. Razotkrio je sve greške svojih prethodnika, a posebno kada je reč o Iraku. To znači da je svestan grešaka u Iraku i svega što se dogodilo mom ocu", ispričala je Ragad.

Iako za sebe kaže da je daleko od politike, iračke vlasti su je više puta optužile da podržava antidržavnu frakciju koja im tada najviše smeta. Nekada su je optuživali da i dalje podržava zabranjenu stranku Bath, a u poslednje vreme da daje podršku Islamskoj državi.

"Naravno da nemam nikakve veze s tom grupom ili bilo kojim ekstremistima. Ideologija čitave moje porodice nema bilo kakve sličnosti s ekstremistima", tvrdi Ragad. Kad se priseti vladavine svog oca, kaže da je država bila stabilna. U Iraku tada nisu mogle slobodno da deluju ni Islamska država ni bilo koja slična organizacija.

"Za mene je on bio heroj, simbol milionima ljudi. Bio je borac i znao je da njegov kraj neće biti jednostavan. Slažem se. Ponekad je bilo brutalnosti i ja to ne mogu da podržim. Međutim, Irak je država kojom nije lako upravljati".
Tokom osamdesetih godina, kada je njen otac masovno ubijao šiite i Kurde, ona se kaže da je bila samo tinejdžerka i da ništa nije znala.

Uostalom, udala se kad je imala samo 15 godina. Suprug joj je bio Husein Kamel, jedan od najviših vojnih funkcionera zadužen za razvoj iračkog nuklearnog i biološkog oružja. Sestra Rana udata je za Kamelovog brata, a 1995. godine obe su sa porodicama pobjegle u Jordan. Nije prošlo ni godinu dana a Sadam ih je nagovorio da se vrate. Tri dana kasnije, vojnici su ubili braću Kamel.

"Bilo je to neverojatno teško vreme za mene. Našla sam se rastrgnuta između dve porodice. S jedne strane bili su moj otac i braća, a s druge suprug i deca", priča Ragad i kaže da njena deca ne zameraju Sadamu ubistvo oca. "Teško je to normalnim ljudima da objasniš. Porodice vladara nisu obični ljudi i ponekad je teško razumeti kompleksnost naših života", kaže Ragad.

Ona sada živi u Jordanu gde joj je kraljevska porodica pružila utočište posle američke invazije 2003. godine. Ipak joj nedostaje domovina. "Irak je moj. Moje porodice i mojih predaka. Irak pripada svima nama. Bilo bi potpuno normalno da se jednom vratim", kaže ona i priča da se još uvek nada u bolju budućnost. "Ovo je samo trenutno stanje. Nije ovo sudbina Iraka. Rat nije večan i naravno da se nadam" , kaže Ragad.

(express.hr)