Svi kažu da je klica krvavog traga od Libije do Jemena i Pakistana u nikad razrešenom sporu Izraela i Palestinaca, i delom su u pravu. Ali, sukobi koji plamte na tom prostoru (a i šire, preskočili smo Somaliju, Nigeriju) u svojoj su biti mnogo više od toga.

PET I PO GODINA PAKLA A POVOD JE JEDAN GRAFIT Kako se protest pretvorio u rat koji je razorio Siriju

1. Libija: Isterali ID, ali sada se bore za vlast

Tokom cele godine trajala je teška borba za izbacivanje terorista tzv. Islamske države iz grada Sirta.

Dobra je vest da se u tome u velikoj meri i uspelo, da su sada postrojenja za izvoz nafte sigurna i da crno zlato putuje, što znači da će biti novca. Problem je što su se teroristi razbežali, i to prema Tunisu, ali su tamo zaustavljeni, da bi zatim krenuli put saharskog juga Libije nad kojim niko nema kontrolu.

Tamo se, prema poslednjim informacijama, prestrojavaju. Dotle, pak, nikako da se reši pitanje centralne vlasti zbog spora između Tripolija i Tobruka, a kao protagonista se iskristalisao general Kalifa Haftar koji je dobio i podršku Rusije i ne želi da prepustiti istok zemlje Zapadu.

2. Egipat: Muslimanska braća i Sinajski vilajet

General Abdel Fatah al-Sisi bio je siguran da će zemlji vratiti bezbednost. Jer to najbolje zna, za razliku od ekonomije gde je imao razne neuobičajene predloge - na primer, da svaki stanovnik nedeljno uplati funtu državi.

Ali, pao je upravo na pitanjima bezbednosti jer već dve godine nikako da iskoreni Sinajski vilajet, franšizu tzv. Islamske države koja je odgovorna i za ubistvo Hrvata Tomislava Salopeka.

Osim njih, koji redovno nanose brojne žrtve snagama bezbednosti, i dalje aktivno, ali u podzemlju deluju Muslimanska braća čiji mladi, nezadovoljni članovi ne prezaju od terorističkih aktivnosti. A uz to se još i posvađao sa Saudijskom Arabijom te ostao bez jeftine nafte.

3. Izrael: Pretnja su i dalje Hamas i Hezbolah

Premijer Benjamin Netanjahu uspešno balansira u svojoj vladi prepunoj radikalnih desničara i u odnosu na njegova stajališta.

Palestinci su i dalje problem, ovu su godinu obežili brojni napadi noževima u kojima su ginuli ili su ranjeni izraelski vojnici, a iz pojasa Gaze zna da doleti pokoja raketa, srećom neprecizna.

Prava je pretnja Sirija u kojoj se i dalje ne vidi smer razrešavanja krize, ali zasad ni jedna strana ne razmišlja da se zameri Jerusalimom. Jer, kad je god raketa doletela na Golan, odmah je usledila bolna vazdušna odmazda.

Ovo će potrajati, a Netanjahu se nada da će mu Donald Tramp dati podršku oko aneksije istočnog Jerusalima.

4. Jordan: Sve je bliže da ga uvuku u ratove

Prošla nedelja je bila krvav i težak dan za jordansku Kraljevinu. U gradu Karaku je u napadu militanata ubijeno deset osoba, među kojima i kanadska turistkinja, a bila je i talačka kriza.

Vlasti su konačno razbile teroristički napad, ali još uvek nije objavljeno ko je organizator. Kralj Abdulah nastoji na svaki način da sačuva zemlju od uvlačenja u sirijski i irački rat, ali interesi brojnih terorista upravo su suprotni - haos u Jordanu otvorio bi vrata prema Izraelu, pa i Egiptu.

U tom slučaju, više se ne bi mogao proceniti doseg krize. Upravo je to cilj jer bi se preko Jordana povezala bojišta na istoku s onima na severu Afrike. Poznato je da u Jordanu ima ćelija tzv. Islamske države, a i drugih terorista spavača.

5. Turska: A trebalo je da bude faktor stabilnosti

Predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je sjajnu priliku da ostvari primirje s Kurdima i onda da deluje kao faktor stabilnosti u celom regionu. Ali, umesto toga nanovo je otvorio rat sa Kurdima, posvađao se sa ostalim državama uključenim u sukob u Siriji (Rusija, Iran, čak i SAD), a onda na svoju ruku ušao vojno i u Siriju i u Mosul.

Cilj je više nego jasan: osigurati strateške turske interese - da se na granici sa Sirijom ne formira kurdska država, a da se Turska što čvršće utvrdi oko Mosula.

Veliko je pitanje šta će od toga uspeti, posebno u situaciji kada je na domaćem planu na udaru terorista, a interesi mu se ne poklapaju ni sa jednim od aktera na iračkom i sirijskom prostoru.

6. Sirija: Alep je uništen, ali ratu se ne vidi kraj

Rat u Siriji je najzorniji primer dubine i razmera sukobljenih interesa. I nespremnosti bilo koga da odustane, da pristane na razgovor, da zaboravi na dosadašnje žrtve, patnje i stradanja te da tako postavi preduslove koji bi doveli do prestanka pogibije ljudi.

Rat ulazi u svoju šestu godinu, mrtve je više teško i izbrojati, slike izmučene dece više nisu ni vest. A kraj se i dalje ne vidi.

Bašar al-Asad se dokopao Alepa, preciznije onoga što je od njega ostalo, i sad je pitanje šta će dalje i kako će se dogovoriti sa svojim saveznicima, Rusima i Irancima, i šta će ponuditi Kurdima da zaustave Turke.

Islamska država mu ne smeta, njih će prepustiti "koaliciji", a on će čuvati svoj sada moćan položaj i opet biti važan akter.

7. Irak: Ključ budućih veza šijita i sunita

U leto 2014. godine trupe tzv. Islamske države u jednom danu pregazile su Mosul, dvomilionski grad, pa je baš u Mosulu Abu Bakr al-Bagdadi proglasio kalifat. Iran i SAD su u panici utrčali na teren jer i pad Bagdada nije bio nemoguć. Zatim su postavili novu vladu, reorganizovali vojsku i počeli malo-pomalo da potiskuju džihadiste.

Sada traje borba za Mosul. Svi su znali da neće biti ni laka, ni kratka, ali svi veruju da će biti uspešna. A tek onda stiže pravi izazov: kako obezbediti da suniti i šiiti nastave da deliti istu državu, da počnu jedni drugima da veruju, da grade zajedničku državu. Šiiti tvrde da su svi suniti za Islamsku državu, a suniti, pak, da ih šiiti žele dve da ih pobiju. Kurdi gledaju i čekaju. Hoće li opstati država ili će se krvlju crtati nove granice?

8. Jemen: Rat na rubu koji vode Iran i Arabija

Jemen je bio zemlja bez prave vlasti dok je njime tri decenije vladao Ali Abdulah Saleh.

Preciznije, vladao je naftom dok nije iscrpljena i lukama koje donose novac. Ostalo ga nije zanimalo pa je postao utočište za teroriste Al Kaide. Tad su se zainteresovali Amerikanci i bašu Jemenu ubili drugog najopasnijeg iza Osame bin Ladena, Anvara al-Avlakija. I obezbedili miran prenos vlasti.

To se nije dopalo Iranu koji je zaštitnik Hutija pa ih je nagovorio da se pobune, a uz njih je stao i razvlašćeni Saleh. I eto rata u koji su se uključili i Al Kaida i Islamska država koja traži mesto za delovanje ako/kad se uruše Raka i Mosul. A Saudijska Arabija podržava novog predsednika Mansura Hadija - pa je tamo u sukobu s arhineprijateljem Iranom.

9. Avganistan: Talibani čekaju da svi stranci odu

Sve je počelo sovjetskom intervencijom 1979. godine i nije se zaustavilo do danas. Nakon napada na Irak pojavila se nada da će se stanje malo smiriti, ali upravo obrnuto - haos nastao u regiji samo je podstakao talibane da se regrupišu i krenu da ostvaruju svoj interes: vratiti se na vlast koju su zbog američke intervencije izgubili 2001. godine.

Talibanima su ubijali vođe, ali su oni birali nove, malo se svađali, ali se onda okupili oko glavnog cilja - oterati strance. Posle će deliti plen. Vlast vlada samo u Kabulu, a ulazak tzv. Islamske države u zemlju sprečavaju upravo sami talibani.

10. Pakistan: Zaista najopasnija zemlja na svetu

Imaju atomsku bombu. Više njih. A u svađi su sa susednom Indijom oko Kašmira i samo ove jeseni tamo je izginulo više od sto ljudi.

Svi se boje i da pomisle šta bi bilo da dođe do četvrtog rata, da li bi jedan od njih, ako počne da gubi, posegnuo za "Bombom". Problema ima i s Iranom koji želi kontrolu nad Avganistanom, a želi je i Pakistan. Zapravo je samo Kina pravi saveznik.

Kad se svemu tome doda da ne vole svoga premijera Navaza Šarifa, koga je oslabila vest da je petljao s novcem preko Panamskih papira, i da je vojska najmoćnija snaga u zemlji, otvaraju se novi strahovi.

Tajna služba ISI veruje da kontroliše sve teroriste kojima pruža utočište, a često se dogodi da joj tzv. Islamska država pobije desetine ljudi.

(Jutarnji)

OVDE DEFINITIVNO NE ŽELITE DA PUTUJETE: Ovo je 13 najopasnijih zemalja, neke će vas iznenaditi

OVE ZEMLJE SU NAJVEĆE PRETNJE PO SVETSKI MIR Evo na kom mestu je Srbija

UŽAS U JEMENU: Razneo se bombaš-samoubica, ubijeno 43 vojnika

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: POJAČAN NADZOR I KONTROLA POLICIJE: Zbog ovoga je bezbednost u Srbiji na višem nivou