Čini se da je godina na izmaku, iz perspektive ruskog predsednika Vladimira Putina, za Moskvu bila i više nego uspešna, a pre svega je reč o uspesima na spoljnopolitičkom planu, navodi Dojče vele.

Da je Vladimir Putin farmer, sada bi mogao da preračunava koliko mu je donela žetva. Seme koje je ruski predsednik zasadio i negovao, na kraju ove godine donosi toliko mnogo plodova kao retko kada pre.

To je mišljenje brojnih zapadnih eksperata i medija koji 2016. godinu opisuju kao "super-godinu" za Kremlj, kao što to čini "Frankfurter algemajne cajtung". I u Rusiji, čak i prema Kremlju kritički raspoložen list "Novaja gazeta" zaključio je da je ovo za verovatno za većinu Rusa bila "najuspešnija godina". Ta procena se ipak pokazala kao preuranjena.

Putinov tobože ružičasti godišnji bilans, gurnuo je u drugi plan strašni atentat u Ankari u kome je jedan turski policajac ubio ruskog ambasadora u Turskoj. Ubica je taj čin nazvao osvetom za rusku intervenciju u sirijskom konfliktu.

"Islamska država" u decembru je ponovo zauzela grad odakle je pola godine ranije bila proterana uz pomoć ruske vojske i gde je ruski Simfonijski orkestar održao koncert koji je naišao na veliku medijsku pažnju.

I iznenadjujuće brzo rešavanje konflikta s Turskom, Putin bi mogao da uknjiži kao pobedu, navodi DW. Inače veoma prijateljski odnos, rapidno je pogoršan nakon što je tursko vazduhoplovstvo krajem novembra 2015. godine oborilo ruski bombarder na granici sa Sirijom. Rusija je na to reagovala ekonomskim sankcijama.

Zapadni svet sa Trampom kao američkim predsednikom, koji dovodi u pitanje stare saveze kao što je NATO, u kome Evropska unija proživljava najdublju krizu zbog "bregzita", talasa migranata i terorizma i u kojoj na vlast dolaze proruski predsednici, kao recimo u Bugarskoj, moglo bi da izazove slavljeničko raspoloženje u Moskvi.

O tome šta ruski predsednik zaista želi i kako on vidi novi svetski poredak, eksperti imaju različita razmišljanja.

Hans-Hening Šreder veruje da Putin nastoji da dođe do neke vrste Jalte-2, nove podele sveta na sfere uticaja kao 1945. godine. Ukrajina bi time bila deo ruskog područja vlasti. Aleksander Rar s druge strane veruje da Kremlj pre želi novi Bečki kongres, kao 1815. godine, na kome bi se "velike sile usaglasile o interesima Evrope".

Kad je reč o svođenju bilansa, eksperti upućuju na to da su brojni uspesi Rusije u ovoj godini bili samo etapne pobede. Bilo da je reč o Trampu na mestu američkog predsednika, ratu u Siriji, ili podelama na Zapadu, reč je o situacijama koje još nisu okončane i koje bi mogle da krenu u drugačijem smeru od onog kome se Moskva nada.