(FOTO, VIDEO) DESNIČARI OSVAJAJU EVROPU: Ovo su zemlje u kojima bi odmah mogli na vlast!

Francusku i Nemačku 2017. očekuju važni izbori, koji će pokazati koliko su populisti u Evropi zaista popularni.

U poslednjih šest meseci Britanci su odlučili da izađu iz EU, a Amerikanci su izabrali republikanskog populistu Donalda Trampa za predsednika, što Le Pen ističe kao opravdanje antiestablišmentske politike koju zagovara.

"Nemam apsolutno nikakvog razloga da promenim strategiju. Ne verujem u podelu na desnicu i levicu. Postoje s jedne strane nacionalisti i patriote, a s druge globalisti, evropejci i prema tome zagovornici imigracije", kazala je početkom decembra na izložbi konja u Vilepinteu.

To je okosnica njene političke platforme i retorički adut: ona zagovara moćnu mešavinu otpora integrisanoj Evropi i migraciji sa snažnim osećajem za francusku posebnost.

"Njene ideje nesumnjivo su sve popularnije. Ne samo u Francuskoj; pobeđujemo u globalnom ratu ideja", rekao je Bernard Huet, jedan od njenih pristalica i bivši član stranke.

Ipak, Le Pen se mora boriti ne samo protiv svojih političkih suparnika, nego i protiv tamnih mrlja u istoriji svoje stranke, čiji je osnivač, njen otac Žan-Mari Le Pen, u više navrata bio kažnjavan zbog antisemitskih i rasističkih komentara.

I ona sama došla je u sukob sa zakonom u pokušaju da približi stranku mejnstrim glasačima. Godine 2015. završila je na sudu zbog podsticanja na versku mržnju jer je muslimane koji se mole na ulici uporedila s nacističkom okupacijom, ali za to nije proglašena krivom.

Ti udarci, u kombinaciji s političkim okruženjem u Francuskoj koje kontinuirano marginalizuje Nacionalni front smatrajući ga nekompatibilnim sa vrednostima zemlje, odrazili su se na rezultate stranke na izborima.

Nacionalni front ima samo dvoje zastupnika u donjem domu parlamenta od ukupno 577, kao i dvoje u gornjem domu.

To bi moglo da se promeni iduće godine kada se održavaju predsednički i parlamentarni izbori. Marine Le Pen i Nacionalni front jako dobro stoje u anketama, a to je jedina stranka koja je zabeležila povećanje broja članova od 2012.

Marin Le Pen u prvom krugu predsedničkih izbora mogla bi da dobije 25 posto glasova, a u drugom 30 posto. Pristalice Nacionalnog fronta smatraju da je dolazak stranke na vlast samo pitanje vremena.

Populisti jačaju i u drugim država u Evropi. Sledeće godine održavaju se parlamentarni izbori u Nemačkoj.

Alternativa za Nemačku (AfD) postigla je velike uspehe na nedavnim izborima u saveznim državama otevši birače tradicionalnim strankama. Populisti uživaju podršku od oko 16 posto birača, po anketi iz oktobra.

Prevremeni izbori iduće godine održaće se i u Austriji, gde bi krajnje desna Slobodarska stranka (FPO) mogla da uđe u vladu, iako u decembru desničar nije izabran za predsednika države.

Izbori u Italiji očekuju se najkasnije 2018, no politička nestabilnost mogla bi dovesti do prevremenih izbora. Pokret Pet zvezdica, najveća opoziciona stranka, zagovara protekcionistička i evroskeptična stajališta i želi da organizuje referendum o izlasku iz evrozone.

U Švedskoj, protivuseljeničke Švedske demokrate postale su 2014. treća najveća stranka u zemlji osvojivši 13 posto glasova.

U Danskoj, populistička Danska narodna stranka postala je 2015. druga najveća stranka u zemlji s 21 posto osvojenih glasova.

Slobodarska stranka (PVV) holandskog populističkog zastupnika Gerta Vildersa i dalje napreduje, a ankete potvrđuju da se radi o najpopularnijoj stranci u zemlji.

(AFP)