Da lokalni novinar otkrije tajnu krađe slike jednog od najvećih slikara svih vremena, čini se kao scenario nekog visokobudžetnog filmskog hita.

Upravo to se nedavno dogodilo s Klimtovim "Portretom gospođe", slikom naslikanom 1916. godine.

Krađa je otkrivena u Galeriji Riči-Odi 22. februara 1997.

Narednik karabinjera Salvatore Kavalaro našao se u čudu kada je shvatio da je lopov odneo sliku kroz otvor u krovu galerije. I zaista, na krovu je pronađen prazan ram, ali ne i slika.

Deset meseci ranije 18-godišnja studentkinja Klaudija Maga primetila je tokom analize celokupnog Klimtovog opusa da postoji velika sličnost između njegova dva dela - "Portreta gospođe" i izgubljenog "Portreta mlade gospođe", koji niko nije video još od 1912.

Ubrzo je postalo jasno da je reč o Klimtovom jedinom dvostrukom portretu, odnosno portretima koji su naslikani jedan preko drugog. To su potvrdila i rendgenska snimanja, a usledilo je i istorijsko objašnjenje.

Klimt se svojevremeno zaljubio u mladu devojku iz Beča, koja je postala njegova muza. Ali devojka je uskoro iznenada umrla, umetnik bio potpuno slomljen i kako nije mogao da podnese bol, preslikao je portret svoje muze tako da devojka ima potpuno drugačiju odeću i frizuru od onih koje je imala na prvobitnoj slici.

Ovo neobično otkriće oduševilo je Pjaćencu i uskoro je zakazano izlaganje slike širokoj javnosti na specijalnom metu, van galerije.

Tokom priprema za prenošenje slike iz skladišta u galeriju, otkriveno je da je slika nestala.

Kada je došao na mesto zločina, inspektor je ustanovio da su vrata galerije bila otvorena, alarm bio isključen, ljudi su izlazili i ulazili i nije bilo baš nikakvog traga za koji bi se policija uhvatila. Uskoro je u pomoć pozvan najveštiji lokalni kradljivac umetnina, ali ni on nije uspeo da reši zagonetku.

Stvari je dodatno zakomplikovalo jedno otkriće na italijansko-francuskoj granici od Ventimilja. Granična policija zaustavila je 1. aprila 1997. paket naslovljen na Betina Kraksija, tada bivšeg premijera koji se nalazio u begu i krio u Tunisu.

Novi direktor galerije Stefano Fugaca mislio je da je reč o prvoaprilskoj šali, ali bivši direktor Ferdinand Arisi nije bio tako ubeđen u to. Seo je u kola, odvezao se do granice i zaista pronašao sliku. Ipak, slika je mirisala na svežu boju i nije prošlo mnogo pre nego što je ustanovljeno da je reč o falsifikatu.

Godine 2013. policija je uspela da rekonstruiše jedini otisak prsta na ramu slike koji je pronađen na krovu, ali identitet osobe koja je ostavila otisak i dalje nije bio poznat.

To je trajalo sve do leta 2016, kad je opsesivni lokalni istraživački novinar organizovao sastanak novog karabinjerskog istraživača Luke Pjetranere i svog poznanika koji se nekada bavio krađom umetnina.

Na sastanku je otkriveno da je kradljivac slike bio isti onaj kojeg su 19 godina ranije pitali za savet. Muškarac je otkrio da je ram na krovu ostavio da bi policiji zakomplikovao istragu, ali da je slika koju je tada ukrao bila falsifikovana. Original je ukrao nekoliko meseci ranije, a falsifikat ostavio kako niko ne bi otkrio krađu.

"Niko nije ništa primetio. Bio je to lak i dobro isplaniran insajderski posao", rekao je kasnije policiji.

Lopov je ponudio vraćanje slike u zamenu za slobodu, a danas tvrdi da će se slika ponovo naći u galeriji do februara 2017, na dvadesetogodišnjicu krađe.

Jedino što je preostalo da se utvrdi jeste da li je pronađena slika zaista Klimtov original.

(Express.hr)