Međunarodni prognozeri strahuju da 2017. godina neće biti ništa bolja od 2016. godine, kada je reč o stanju globalne ekonomije.

Svetskoj ekonomiji prete brojni rizici, uključujući geopolitičku i ekonomsku nestabilnost, a najveći rizici su: "jedan protekcionistički predsednik", Bregzit i evropska nestabilnost, monetarna politika koja dostiže svoje limite, posledice strožije fiskalne politike i zaokret cena sirovina.

Međunarodni monetarni fond je već upozorio da je uspon populizma i protekcionizma u korelaciji sa stagnirajućim ekonomskim rastom.

Oba kandidata za američke predsedničke izbore u novembru su nagovestila povlačenje tradicionalne podrške SAD slobodnoj trgovini, pri čemu je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton rekla da ne podržava sporazum o Transpacifičkom partnerstvu, dok je republikanac Donald Tramp čak zapretio povlačenjem SAD iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini.

Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard je mere koje ograničavaju trgovinu nazvala "ekonomskim zloupotrebama" koje mogu da uguše rast, srežu radna mesta i plate, i dodatno oslabe globalne perspektive.

Drugi najveći rizik, prema ocenama analitičara, predstavljaju Bregzit i evropska neizvesnost, imajući u vidu da se u 2017. godini održavaju izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji i da je u svakoj od tih zemalja nominovan ultradesničarski kandidat.

Ipak, najvažniji geopolitički događaj u 2017. godini će, kako ocenjuju, biti britansko aktiviranje člana 50 Lisabonskog sporazuma i pokretanje procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Iako je uticaj Britanije u globalnoj ekonomiji oslabio u proteklim decenijama, efekti Bregzita su se itekako osetili na tržištima širom sveta.

Treći rizik po globalnu ekonomiju je, prema ocenama analitičara, monetarna politika koja dostiže svoje limite. Naime, osam godina programa kvantitativnog labavljenja je uvećalo bilanse stanja četiri najveće centralne banke na svetu sa 6.000 milijardi dolara na 18.000 milijardi dolara, a najveći deo toga čine državne obveznice.

Iako je taj program pomogao u zadržavanju kratkoročne likvidnosti na tržištima, on je smanjio prihod, što znači da je kraj programa možda blizu u uslovima kada su sve prisutnije spekulacije da su Evropska centralna banka i Banka Engleske spremne da pooštre monetarnu poltiku.

Četvrti najveći rizik po globalnu ekonomiju je pooštravanje fiskalne politike, ocenjuju analitičari.

MMF je u oktobarskom izveštaju predvideo da će fiskalne politike u razvijenim ekonomijama dodatno biti pooštrene u 2017. godini, uprkos pozivima za povećanje vladine potrošnje radi podsticanja privrednog rasta.

Kao peti rizik, analitičari navode zaokret cena sirovina, koje će, prema oktobarskom izveštaju MMF-a, samo skromno porasti u 2017. godini.

Niže cene sirovina su nesrazmerno naštetile ekonomijama u razvoju, koje su u poslednjih nekoliko godina dale neujednačen doprinos globalnom ekonomskom rastu.

Iako su azijske zemlje u razvoju, a naročito Indija pokazale izuzetnu otpornost, MMF strahuje da region subsaharske Afrike, Južne Amerike, Zajednice nezavisnih država i Bliskog istoka, neće proći tako dobro, naročito ako Organizacija zemalja izvoznica nafte ne uspe da implementira sporazum o rezanju proizvodnje nafte.